On je naveo da bi u regionu trebalo izgraditi najmanje 12.100 megavata (MW) novih termoelektrana, 3.000 MW novih hidroelektrana i 1.400 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, preneo je hrvatski internet portal "Busineš.hr".

To znači da bi u sledećih deset godina svaki stanovnik regiona trebalo godišnje da izdvoji 47,5 evra samo za investicije u energetiku, što je, poređenja radi, polovina izdvajanja u razvijenim zemljama EU.

"Očekujemo da će potražnja za električnom energijom u jugoistočnoj Evropi do 2020. godine u proseku rasti za 2,2 odsto svake godine", naveo je on i dodao da će se pristupom EU zemlje regiona takođe suočiti sa obavezom gašenja starih, neefikasnih termoelektrana, što će dodatno povećati potrebu za novim izvorima energije.

Zbog toga će, kako je istakao, do 2020. godine biti ugašeno 3.200 MW proizvodnih kapaciteta.

Zemlje regona su u 2010. godini potrošile 282,25 TWh električne energije, od toga je 55 odsto proizvedeno u termoelektranama, 27 odsto u hidroelektranama, 16 odsto u nuklearnim elektranama i jedan odsto iz obnovljivih izvora.

U regiji je uvezeno samo 0,25 TWh električne energije zbog pada potražnje u industrijskom sektoru u 2009. i sporog oporavka tokom 2010. godine.

Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina i dalje su jedine zemlje regione koje proizvode višak električne energije, a sve ostali imaju veći ili manji bilansni manjak. (Hrvatska uvozi oko trećine svoje ukupne potrošnje).

Pad u regionalnoj potražnji je, međutim, samo privremen, upozorio je Surtees, jer će, kako je naglasio, sa ekonomskim oporavkom i obimnijim aktovnostima u industrijskom sektoru porasti i potražnja za električnom energijom.

Energy Financing Team u svojim je analizama razvio dva moguća scenarija razvoja energetskog sektora regije - prvi predviđa poželjan nivo investicija u energetiku do 2020. koji bi osigurao snabdevanje električnom energijom i normalne pretpostavke za dalji ekonomski razvoj, dok drugi predstavlja nešto realističniju sliku prema kojoj bi u posmatranom periodu od nužnih investicije bilo realizovano oko 60 odsto.

Surtees je upozorio da bi se čak i sa mnogostruko povećanim regionalnim uvozom električne energije (oko 20 TWh godišnje sa sadašnjih četiri do pet TWh), region mora suočiti sa restrikcijama u isporuci električne energije.

Prema njegovom mišljenju siromaštvo zemalja regiona je ozbiljan problem za razvoj energetskog sektora, pa tako i ozbiljna prepreka za dugoročan ekonomski razvoj.

Zato je dalja podrška međunarodne zajednice a pre svega EU od ključne važnosti, ukazao je on i dodao da je nužno stimulisanje novih investicija kroz model javno-privatnog partnerstva.

Prema njegovom mišljenju monopoli državnih elektroprivreda su, kako zbog neekonomske cene električne energije tako i zbog svoje neefikasnosti, nesposobni da sami generišu nužan kapital i realizuju planirane investicije u energetiku.

Direktor EFT-a je naglasio da je verovatno kranje vreme da zemlje regona prepoznaju problem dugoročnog sigurnog snabdevanja energijom, odnosno činjenicu da je put ka rešenju i oslobađanju regionalnih potencijala u većem stepenu saradnje između država regiona i liderskoj ulozi koju u tom procesu treba da peruzme privatni sektor.