Nastavljeno suđenje Radovanu Karadžiću
31. maj 2011. | 12:26
Izvor: Beta
Grad: Hag
Suđenje Radovanu Karadžiću nastavljeno je danas pred Haškim tribunalom, posle dvomesečne pauze, iskazom svedoka optužbe Radomira Kezunovića koji je izjavio da su srpske paravojske ratna dejstva na Ilidži u leto 1992. koristile za pljačku.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce, u ratu u BiH 1992-95.
Karadžić jutros u sudnici nije pominjao prošlonedeljno hapšenje komandanta Vojske RS Ratka Mladića u Srbiji. General Mladić u pritvoru u Beogradu čeka da bude izručen Tribunalu koji ga je optužio za genocid nad nesrbima u BiH.
Optužnice protiv Karadžića i Mladića su iste, a haško tužilaštvo nije isključilo mogućnost objedinjavanja postupka, iako suđenje Karadžiću traje već 18 meseci.
Svedok Kezunović, koji je početkom rata bio predsednik srpske opštine Ilidža i lokalnog kriznog štaba, opisao je kako su u maju i junu 1992. u taj kraj dolazile paravojske, "obično vikendom".
Na pitanje tužiteljke Ketrine Edžerton (Catherine Edgertton) ko su bile vođe tih grupa, Kezunović je, uz ogradu da je to naknadno saznao, naveo imena Branislava Gavrilovića zvanog Brne; Milorada Ulemeka - Legije i "Bokana čije ime ne zna", a dodao je da su dolazili i "šešeljevci".
"Čuo sam i da je Vojislav Šešelj bio na Ilidži u poseti, zajedno sa Tomislavom Nikolićem", kazao je Kezunović, napominjući da mu je to rekao Neđeljko Prstojević, koji ga je nasledio na položaju predsednika opštine Ilidža i lokalnog kriznog štaba.
Kezunović je posvedočio i da je položaj civila na Ilidži bio isti kao položaj stanovništva Sarajeva.
Na pitanje tužiteljke šta pod tim podrazumeva, svedok je odgovorio da su i na Ilidži i u Sarajevu civili bili u okruženju, izloženi artiljerijskoj i snajperskoj vatri i da su mnogi poginuli i bili ranjeni.
Navodeći primere, Kezunović je tvrdio da je tokom rata na Ilidži bilo ubijeno 1.000 civila, među kojima je bilo i nesrba.
Prve napetosti na Ilidži, po njegovim rečima, usledile su pošto su 6. maja 1991. na Đurđevdanskom uranku na Romaniji govorili lider Srpske demokratske stranke iz BiH Radovan Karadžić i vođa Srpske radikalne stranke iz Srbije Vojislav Šešelj.
Tužiteljka je u sudnici prikazala snimak govora Šešelja i Karadžića. Šešelj je rekao da "neprijatelji sa Zapada pokušavaju novi genocid nad Srbima"; da će se Srbi osvetiti neprijateljima i za žrtve iz prošlosti; da će "srpski četnici delovati u srpskim zemljama" i da "ne damo ni pedalj teritorije istočno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica".
Na snimku se videlo i kako Karadžić poziva "Srbe da dođu sebi". "Ne kažem da je to velika Srbija kao doktor Šešelj", kazao je Karadžić, pozivajući na "demokratska sredstva" i "ekonomski razvoj srpskih krajeva".
Posle tih govora, kroz Ilidžu je prošla kolona automobila iz Sarajeva, većinom taksija iz kojih je pucano u vazduh i uzvikivano da "četnici neće proći u Sarajevu". Kezunović je ocenio da je to bio "odgovor muslimanskih struktura iz Sarajeva na Šešeljev govor".
U nastavku postupka, svedoka unakrsno ispituje Karadžić, koji se brani sam.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: