Dva bivša ministra za privatizaciju, Vlahović i Predrag Bubalo (2004. do 2007) ocenili su da je privatizacija u Srbiji imala puno otežavajućih faktora, poput 10-godišnjih sankcija, raspada države i tržišta, te podržavljenja društvene svojine pre same privatizacije.

Bivši ministri su se saglasali da je bilo propusta, da je više trebalo insistirati na investicijama, da su sredstva trošena neracionalno, na potrošnju. Trebalo je da se više insistira na strateškim partnerstvima, umesto na prodaji. Stavovi bivših ministara se razlikuju u načinu kako treba privatizovati preostalih oko 600 javno-komunalnih preduzeća.

Na pitanje da je sada u vladi, da li bi se i kako ova preduzeća privatizovala, Bubalo je rekao da se “ona ne mogu privatizovati u istom modelu, već u posebnoj strategiji”.

On je upozorio da ne sme biti ograničen rok, već da se čeka trenutak da se generiše najveća vrednost. Bubalo je, ipak, stava da je nezamislivo da država u svakom od njih ne zadrži udeo, odnosno nadzor.

Vlahović je liberalnijeg ekonomskog stava i smatra da treba privatizovati sve, osim onih preduzeća u kojima država mora da ostane u vlasničkoj strukturi zbog stabilnosti sistema.

“Ne mora nužno privatizacija, ali je nužno javno-privatno partnerstvo”, rekao je Vlahović.

On je zaključio da je neophodna konkurencija i naveo primera EPS-a, u kome “ne treba ni pomisliti o privatizaciji prenosne mreže, ali je konkurencija svakako dobrodošla u distribuciji”.