14. jul 2011. 15:41:30

| Aca Banjac

0

Svedoci smo da se država po pitanju restitucije u startu postavila prema nama kao maćeha. Prodavala je tudju imovinu koja se ni po kom osnovu nije mogla staviti u promet,dostavljala netačne podatke o istoj u procesu privatizacije,jednom rečju činila je SVE da originalni vlasnici nikada ne dobiju svoju privatnu svojinu naturalno koja je već bila tipovana za kupovinu po bagatelnim cenama od privilegovanih, miljenika vlasti a i samih pojedinaca iz vrha vlasti. E pa neće moći. Ustav Srbije za nacionalizovanu imovinu u članu 58. garantuje isplatu u visini tržišne vrednosti. Dakle država nema šta da kalkuliše već MORA da vrati SVE oteto jer to joj je JEDINI izlaz a ujedno i nije udar na budžet. Svaka drugačija ponuda na našu štetu neće proći na medjunarodnom sudu u Strazburu,to je sigurno. ( Kao primer je Rumunski slučaj gde je vraćeno naturalno pod pretnjom isključenja iz EU) Moramo se držati složno u našoj časnoj borbi za otetu imovinu da nas više NIKADA ne zavade i podele ili pak PODMITE, jer to je jedini recept za uspeh

14. jul 2011. 15:41:30

| Ime

0

Za povraćaj lokala koji su oduzeli mome dedi, a koji se nalazi u prizemlju moje porodične kuće ne postoji nikakva smetnja već samo nema dobre volje od strane vlasti.
Lokal postoji u neizmenjenom obliku, u državnoj je svojini, njegovim povraćajem nebi bila učinjena nikakva nova nepravda i nebi bilo nikakvih troškova po državu i poreske obveznike.
Obzirom da ja sada plaćam zakupninu za korišćenje ovog lokala čiji sam ja naslednik jedina promena u odnosu na sadašnje stanje bila bi ta što bih ja umesto zakupnine ubuduće plaćao porez na taj lokal.
Do sada sam na ime zakupnine za dedin nacionalizovani lokal u mojoj porodičnoj kući, državi od 2003.godine do sada isplatio 1151205.37 dinara i neću moći još dugo da plaćam jer je država počela da dva puta godišnje povećava zakupninu u skladu sa rastom cena na malo!

14. jul 2011. 15:41:30

| Zakupac svoje dedovine

0

Za povraćaj lokala koji su oduzeli mome dedi, a koji se nalazi u prizemlju moje porodične kuće ne postoji nikakva smetnja već samo nema dobre volje od strane vlasti.
Lokal postoji u neizmenjenom obliku, u državnoj je svojini, njegovim povraćajem nebi bila učinjena nikakva nova nepravda i nebi bilo nikakvih troškova po državu i poreske obveznike.
Obzirom da ja sada plaćam zakupninu za korišćenje ovog lokala čiji sam ja naslednik jedina promena u odnosu na sadašnje stanje bila bi ta što bih ja umesto zakupnine ubuduće plaćao porez na taj lokal.
Do sada sam na ime zakupnine za dedin nacionalizovani lokal u mojoj porodičnoj kući, državi od 2003.godine do sada isplatio 1151205.37 dinara i neću moći još dugo da plaćam jer je država počela da dva puta godišnje povećava zakupninu u skladu sa rastom cena na malo!

12. jul 2011. 14:50:36

| Asja

1

Predstavnici vlasti i povlašćenih krugova putem javnosti vrlo često pod tzv. novom nepravdom podrazumevaju ispravljanje stare nepravde tj vraćanje otete imovine pravom vlasniku, jer upravo to vraćanje žele izbeći pravdajući se nekakvim stečenim pravima nad tuđom nacionalizovanom imovinom. Nacionalizovana imovina se nije mogla prodavati tj privatizovati već samo denacionalizovati. Ispravljanje jedne te iste nepravde se nikako ne može smatrati niti nazivati novom nepravdom ni po kojem kriterijumu bez obzira što bi time bili oštećeni bespravni kupci otete imovine. A obeštećivanje jednom već oštećenih lica na bilo koji drugi način osim onog načina po kojem su i oštećeni (a to znači naturalno) se ne može smatrati ispravljanjem nepravde već njenim dodatnim gomilanjem prema istim oštećenim licima i porodicama. Obeštećivanje u finansijskom smislu jedino se može odnositi na lica koja bi bila oštećena gubljenjem prava na tuđu imovinu koja je bespravno privatizovana umesto da bude denacionalizovana.
Međutim naturalna restitucija čini potpuno nepotrbnim bilo kavko finansijsko obeštećenje. Međutim pošto je finansijsko obeštećenje po tržišnim vrednostima skoro pa nemoguće u odnosu na budžet Srbije a pošto je prisvajačima i privatizatorima nacionalizovane imovine i kupcima otete imovine stalo da restituciju učine upravo nemogućom zato se toliko insistira na finansijskom obeštećenju koje je nemoguće.
Ali ako država rasproda po tržišnoj vrednosti svu onu nepopisanu imovinu savezne države koju je nasledila i koju drži u tajnosti i čuva za povlašćene politički povezane pojedince tada bi restitucija i u finansijskom smislu bila sasvim moguća.