On je kazao da je Evropska komisija počela izradu izveštaja o Srbiji i da će biti ažuriran verovatno do 15. septembra, kada će početi i završna faza pripreme.

"Nadam se da u tom periodu, recimo do 15. septembra još možemo napraviti napredak i unaprediti situaciju, tako da dobijemo ubedljivije mišljenje. Mi kao Komisija izveštajem treba da se suočimo sa 27 zemalja članica i pokrenemo pitanje da li je Srbija ostvarila dovoljan napredak u nekom od domena, da li smo zadovoljni napretkom" kazao je Dežer.

Šef Delegacije EU u Srbiji je kazao da je za Srbiju bolje da ima što više pozitivnih stvari i usvojenih zakona, kao i sprovođenja reformi.

On je rekao da do 12. oktobra, kada će biti objavljen izveštaj, ne može da proceni kolike su šanse Srbije da dobije zeleno svetlo za status kandidata, ali da je po tom pitanju uglavnom optimista.

"Mogu da kažem da smo prošle godine imali dve zemlje koje su bile u toj situaciji. Jedna je dobila status kandidata - Crna Gora, sa listom prioriteta kojima se treba pozabaviti u roku od godinu dana. Druga zemlja - Albanija - nije dobila status kandidata zato što politička situacija i funkcionisanje institucija nisu bili na zadovoljavajućem nivou", kazao je Dežer.

"Kada sagledam te primere, u tom pogledu sam, kada je reč o Srbiji, više optimista nego pesimista", kazao je on.

Upitan da prokomentariše optimizam sa kojim deo srpskih vlasti očekuje kraj godine i nada se ne samo statusu kandidata nego i datumu pregovora, Dežer je rekao da "nije loše biti optimista" jer se tako angažuju sve raspoložive snage radi postizanja cilja, ali da je dobro ići postepeno.

"Mislim da je uvek dobro ići korak po korak, prvi korak je status kandidata, sledeći, datum za otvaranje pregovora je u tom smislu ambiciozniji", rekao je Dežer, istakavši da te odluke donosi jednoglasno 27 zemalja članica.

Dežer je ocenio da je odluka vlasti da usvoje akcioni plan za ispunjenje uslova za status kandidata bila dobra i da se taj proces dobro odvija.

"Naravno da nije ispunjeno svih 96 preporuka iz Akcionog plana, ali mislim da smo na veoma pozitivnom putu za to", ocenio je on i kao značajne stvari koje su urađene itakao ukidanje blanko ostavki, osnivanje nacionalnih saveta i usvajanje zakona o finansiranju političkih partija.

Dežer je kazao da treba pokloniti pažnju i primeni reformi, jer je to značajan element na osnovu kojeg će se procenjivati napredak, ali i jedini način da se postignu rezultati.

Hapšenjem haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića je takođe urađena velika stvar, koju su očekivale zemlje članice EU, koje će doneti i konačnu odluku o statusu kandidata, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.

On je istakao da je još potrebno raditi u domenima svojinskih prava i restitucije, što su, kako je istakao, povezana pitanja, kao i medija.

"Mogu da kažem da je i tu ostvaren napredak i jedva čekam da se usvoje ti zakoni (o restituciji i javnoj svojini) u septembru", kazao je on.

Dežer je istakao da je neophodno da zakon o restituciji, kojim će se utvrditi način za povraćaj imovine, bude usklađen sa zakonom o javnoj svojini koim se imovina vraća od države lokalnim i regionalnim vlastima.

"Ne može se vratiti imovina lokalnim zajednicama ukoliko je predmet potraživanja ljudi na osnovu restitucije. Mora se obezbediti koherentnost celog tog procesa", rekao je on.

Dežer je kazao da u Srbiji ne postoji "potpuni konsenzus u parlamentu" o evropskom putu Srbije, ali da je više od 80 odsto političkog spektra naklonjeno pristupanju Srbije EU.

Kako je dodao, ta široka podrška je dobra jer olakšava sprovođenje reformi.