Galuči, bivši američki diplomata, ocenio je da je to potez sa neizvesnim ishodom, koji bi mogao dovesti do teških posledica čak i u slučaju da se Beograd odrekne severa Kosova.

Međutim, on je u svom blogu outsidewalls.blogspot.com/2011/08/serbia-and-kosovo-eu-condition.html ocenio da je malo verovatno da će Beograd pristati na takvu ucenu, jer će i Vlada Srbije lakše ponovo dobiti izbore ukoliko zadrži oštriji stav prema severu Kosova.

"Bez obzira ko je zatvorio oči pred odlukom Prištine da pokuša da preuzme kontrolu nad prelazima Jarinje i Brnjak ka centralnoj Srbiji, izgleda da je EU odlučila da to iskoristi kako bi počela otvoreni pritisak na Beograd da se odrekne severa Kosova da bi dobio kandidaturu u Uniju", naveo je Galuči.

Bivši administrator UN za severnu Mitrovicu ocenio je da "Amerikanaci, EU i Priština sada traže način da nateraju Beograd da se odrekne Srba sa severa Kosova".

"Hajde da pretpostavimo da zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) ne koriste NATO i kosovske bezbednosne snage da zapravo osvoje sever. Umesto toga, oni nastavljaju da vrše pritisak na Srbe sa severa stalnim matretiranjem i primenom prištinske blokade dok vrše i puni politički i diplomatski pritisak na Borisa Tadića da izabere između EU i Kosova", naveo je Galuči.

On dodaje da je posrednik EU u pregovorima Beograda i Prištine Robert Kuper sugerisao da nije važno pronaći krivca za krizu na severu Kosova, već da treba naći rešenje i to u okviru "šireg konteksta".

"Izgleda da se politika EU bazira na činjenici da nije ništa naučila iz nedavne prošlosti - odnosno, s jedne strane i dalje je prisutna potreba da osujeti provokacije Prištine, ali s druge nastavlja da pribija Srbe uza zid", ocenio je Galuči.

On navodi da bi prvi mogući odgovor Srbije na "ucene" iz EU mogao da bude da odluči da "može bez EU".

"Čak i u najboljem slučaju, Srbija najverovatnije neće ući u Uniju pre 2018. ili 2020. Do tada može mnogo toga da se desi... Brisel, zaista, može da bude dovoljno ciničan da traži od Tadića ono što zna da on ne može da mu da, kako bi izbegao dodatnu glavobolju zbog još jedne zemlje u EU" koja se ionako bori sa krizom evra i teškom ekonomskom situacijom u Španiji i Italiji, navodi Galuči.

S druge strane, dodaje Galuči, srpski predsednik bi mogao da izađe u susret zahtevima SAD i EU i da se odrekne severa Kosova.

To bi za Tadića, kako dodaje bivši američki diplomata, bilo veoma teško da učini otvoreno.

Galuči ukazuje da je za Tadićev reizbor na mesto predsednika veoma važna kandidatura za ulazak u EU, ali se pita da li bi reizbor bio moguć ako bi se on odrekao Kosova.

"Možda Kvinta jedino želi prećutni dogovor da Srbija neće reagovati na dalje napore na Kosovu i da će reći Srbima sa severa da moraju da prihvate Međunarodnu civilnu kancelariju (MCK) i Prištinu", upitao je Galuči.

On dalje razmatra scenarije moguće reakcije kosovskih Srba na eventualnu direktivu iz Beograda "da moraju da žive sa Prištinom, inače će ih se Beograd potpuno odreći".

Bivši diplomata SAD navodi da bi Srbi, s jedne strane, mogli da prihvate neizbežno, dok bi u drugoj varijanti, mogli da prihvate realnost da će ih Beograd napustiti, ali da ipak odbiju da prihvate MCK i vlasti kosovskih Albanaca i policije na severu.

"Ili bi Srbi sa severa mogli da odluče da odgovore politički proglašavanjem nezavisnosti. To ne bi naišlo na isti stepen priznanja kao u slučaju Kosova, ali bi možda naišlo na viši nego što je to slučaj sa Abhazijom i Južnom Osetijom", spekuliše Galuči.

On se pita šta bi Kvinta u tom slučaju učinila i da li bi "poslala tenkove kao što je to učinio (sirijski) predsednik Bašar) al-Asad u Hami" i zaključuje da se ucena Kvinte najverovatnije neće isplatiti.

"Verovatnije je da bi Tadić pre mogao da bude reizabran ako se suprotstavi pritisku EU nego ako na njega pristane. Obećavajući Prištini kule i gradove, šta Kvinta može da učini da suzbije frustraciju koja će uslediti pošto ih ne dobiju", pita se Galuči.