Mere švajcarske banke uticaće na kurs franka
11. avgust 2011. | 09:52
Izvor: Tanjug
Mere švajcarske banke uticaće na kretanje kursa švajcarskog franka, a sa određenim pomakom i na visinu opterećenja koje korisnici stambenih kredita indeksirani u švajcarskim francima u Srbiji moraju da plaćaju, izjavio je jutros član Fiskalnog saveta Nikola Altipamarkov.
Kada korisnici uzimaju kredit u stranoj valuti, izlažu se valutnom riziku, odnosno činjenici da će tokom 20 ili 30 godina koliko stambeni krediti traju, kurs, u ovom slučaju švajcarskog franka, rasti ili opadati, rekao je Altipamarkov, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.
U prvih nekoliko godina nakon uzimanja kredita korisnici su bili na dobitku, dok će u nekim godinama kao što je trenutno slučaj sada korisnici kredita biti na gubitku, jer je švajcarski franak toliko ojačao da predstavlja veliko opterećenje za klijente, istakao je Altipamarkov.
Mera privremenog fiksiranja kursa za lokalnu valutu u ekonomiji je moguća, ali bi to bila loša politika, jer postoji rizik zbog toga što se ne zna kako će se kretati kurs u narednim godinama, smatra Altipamarkov.
On je podsetio da je Skupština Srbije pre dva meseca donela zakon o zaštiti potrošača finansijskih usluga kojim je usvojena najbolja praksa iz Evrope gde se zahteva od svih banaka koje su prebacile svoje operativne rizike na klijente da to do kraja decembra vrate na inicijalni nivo definisan ugovorima o stambenom kreditu.To će za najveći broj korisnika kredita u švajcarskim francima značiti smanjenje mesečnih otplata.
Altipamarkov je procenio da bi to smanjenje iznosilo u proseku oko 100 evra mesečno, koje građani mogu očekivati kada počne primena tog zakona u sledeća tri meseca.
Glavni razlog zbog kojeg su se mnogi građani Srbije i regiona odlučili da preuzmu valutni rizik kretanja švajcarskog franka je to što su krediti u toj valuti nudili povoljniju kamatnu stopu nego krediti u evrima, rekao je Altipamarkov.
Međutim, problem u Srbiji što je određeni broj banaka prebacio svoje operativne rizike retroaktivnim povećanjem kamatnih marži svojim klijentima, čime ih je dodatno opteretio, objasnio on.
Posledice poremećaja na svetskom tržištu, kako je rečeno, još se ne osećaju u Srbiji, a posledice rasta švajcarskog franka osećaju korisnici kredita u toj valuti, jer se franak po vrednosti gotovo izjednačio sa evrom, dok su se rate dužnicima udvostručile.
Mnogi danas posle dve godine otplate duguju bankama, na primer, hiljade evra više nego što su uzeli.Očekuje se da narednih dana švajcarski franak počne da slabi, jer je juče švajcarska centralna banka počela u promet da ubacuje nove količine franaka kako bi smanjila precenjenost svoje valute u odnosu na dolar i evro.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: