"Već iz početka ponovljenog suđenja čini se da pritisak na svedoke ne samo da nije smanjen, već je izgleda i pojačan. Ovo je poslednji momenat da Tribunal u predmetu Haradinaj svedocima obezbedi adekvatnu i delotvornu zaštitu i omogući im da slobodno i bez straha daju svoje iskaze", navodi se u saopštenju Saveta.

Ukoliko se u tome ne uspe biće poslata nedvosmislena poruka da se uklanjanje i zastrašivanje svedoka isplati i da predstavlja efikasan način da okrivljeni izbegnu za zločine koje im se stavljaju na teret, dodaje se u saopštenju.

Savet je podsetio da je Tribunal još 2008. godine konstatovao da je u predmetu Haradinaj bilo teško obezbediti svedoke jer su zastrašivani, a 18 svedoka odbilo je da se pojavi pred sudom, pa je zastrašivanje svedoka na kraju dovelo do delimičnog ponavljanja postupka protiv Haradinaja.

U saopštenju se navodi da o pojačanom pritisku na svedoke jasno govori već prvo Kabašijevo pojavljivanje pred sudskim većem na kojem je svedok rekao da se ne seća svojih ranijih izjava i dodao da "ima sreće da je još živ" i postavio pitanje sudbine drugih svedoka.

"Čak i u ovako ozbiljnom predmetu koji se odvija pred međunarodnim sudom, javnost ima priliku da vidi svedoka koji pod velikim pritiskom i ogromnim strahom za sebe i svoju porodicu odbija da iznese svoja saznanja o počinjenim zločinima", naveo je Savet.

Savet je istakao da svedočenje Kabašija nije usamljeni primer takvog ponašanja svedoka.

"Naprotiv, prestrašeni i očajni svedoci koji se ničeg ne sećaju ili čak otvoreno odbijaju da daju iskaze predstavljaju obrazac ponašanja svedoka Tužilaštva u predmetu Haradinaj", piše u saopštenju.

Dodaje se da se predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović tim povodom obratio i predsedniku Tribunala Patriku Robinsonu.

Haradinaj, koji je bio zapovednik OVK u području Dečana, optužen je sa potčinjenima Idrizom Baljajem i Ljahom Brahimajem za ubistva, mučenje i okrutno postupanje prema Romima, Albancima i Srbima u logoru u leto 1998. godine.