emg home
RSS

Hadžić izjavio da nije kriv

24. avgust 2011. | 15:40

Izvor: Beta

Grad: Hag

Bivši vođa Srba u Hrvatskoj Goran Hadžić izjavio je danas pred Haškim tribunalom da nije kriv za zločine nad nesrbima u istočnoj Slavoniji 1991-92.



"Izjašnjavam se da nisam kriv", rekao je Hadžić, pošto ga je sudija Gi Delvoa (Guy Delvoi) pitao kako se izjašnjava.

Tribunal je u 14 tačaka Hadžića optužio za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.

Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, 25. jula, Hadžić je odložio izjašnjavanje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po pravilima suda.

Hadžića (53) su, posle sedmogodišnjeg skrivanja, 20. jula uhapsile vlasti Srbije na Fruškoj Gori, a 22. jula je prebačen u pritvor Tribunala u Seveningenu.

Hadžić je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.

Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.

Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.

Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući žene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.

Hadžiću je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja.

Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.

Prema nesrbima su vlasti kojima je na čelu bio Hadžić, po optužnici, uvodile diskriminantivne mere, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama.

Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu. Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte (Carla) je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu.

Tužiteljka je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne, zato što je optužnica protiv njega podignuta.

Hadžić je poslednji, 161. optuženi, koji će se našao u pritvoru Tribunala u Seveningenu.

Do sada su okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno. Kazne su do sada izdržala 32 osuđena. Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja. Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica.

Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

U toku su postupci protiv 37 optuženih.

Objavi:

Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine

Teme: Ratni zločini, Suđanja

Ličnosti: Goran Hadžić


Unesite tekst komentara:

<<

29. avgust - 04. septembar 2011.

>>