U odnosu na kraj marta i prethodnog kvartala, taj pokazatelj je smanjen za 0,4 procentnih poena, dok je u odnosu na isti mesec 2010. povećan za 4,7 procentnih poena, navedeno je u izveštaju NBS o dinarizaciji.

Ukupni plasmani privredi i stanovništvu su u drugom tromesečju ove godine povećani sa 1.602,1 milijardi dinara na kraju marta, na 1.639,4 milijardi na kraju juna. Od ukupno ostvarenog rasta, na rast dinarskih plasmana privredi i stanovništvu odnosi se 4,7 milijardi.

Stepen dinarizacije je i u drugom tromesečju nešto veći kod privrede - 31,9 odsto, nego kod stanovništva - 30,5 odsto, s tim što je kod stanovništva u odnosu na prethodni kvartal zabeleženo povećanje za 1,1 procentnih poena, a kod privrede smanjenje za 1,3 procentna poena.

Na smanjenje stepena dinarizacije kod sektora privrede uticala je stagnacija u odobravanju subvencionisanih kredita za likvidnost u junu, budući da su sredstva za subvencionisanje kamate na ove kredite potrošena već u maju.

Prema NBS, moguće je da je očekivani priliv dinara po osnovu dospeća šestomesečnih evroindeksiranih trezorskih zapisa (1. jul) uticao da banke, u nastojanju da usklade svoje devizne pozicije, već od sredine juna intenzivnije odobravaju privredi evroindeksirane kredite.

Učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima je u drugom, kao i u prvom tromesečju, beležilo izraženije mesečne oscilacije.

Na kraju juna učešće ovih kredita je iznosilo 31,3 odsto i u odnosu na mart je palo za 15 procentnih poena.

Pad je najvećim delom posledica smanjenja novoodobrenih dinarskih kredita kod sektora privrede, i to uglavnom zbog stagnacije u odobravanju subvencionisanih dinarskih kredita u junu.

Smanjenju učešća dinarskih kredita delimično su doprineli i privremeni, jednokratni, efekti mera NBS donetih radi smanjenja deviznog rizika u finansijskom sistemu o obaveznom polaganju minimalnog učešća ili depozita za devizne i devizno indeksirane kredite stanovništvu.

Zbog tih mera banke su tokom juna, pre početka njihove primene, stanovništvu intenzivnije odobravale devizne i devizno indeksirane kredite.

Međutim, očekuje se da će mere NBS rezultirati povećanjem stepena dinarizacije i smanjenjem deviznog rizika u sistemu u narednom periodu, što je i bio cilj prilikom njihovog donošenja.

Učešće dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva povećano je sa 19 odsto krajem marta na 19,9 odsto krajem juna.

Povećanje tog učešća rezultat je većeg rasta dinarskih depozita - 15,3 milijardi dinara, od deviznih depozita - 10,3 milijardi.

Učešće dinarskih depozita u ukupnim depozitima je i dalje znatno veće kod privrede - 46,6 odsto, nego kod stanovništva - 8,3 odsto.

Kad je reč o ročnosti depozita, kratkoročni su i na kraju drugog tromesečja imali dominantno učešće u ukupnim depozitima privrede i stanovništva - 87,6 odsto.

Međutim, u odnosu na isti mesec prethodne godine, učešće dugoročnih depozita je ostvarilo rast sa osam na 12,4 odsto.