On je, na konferenciji za novinare u NBS, izrazio uverenje da će kretanje ekonomske aktivnosti u ovoj godini biti pozitivno i da će rast u najvećoj meri biti zasnovan na očekivanom rastu privatnih investicija i neto izvoza, dok će finalna potrošnja imati negativan doprinos.

Šoškić je istakao da se, posle privrednog rasta u prvom i stagnacije u drugom tromesečju, procenjuje da će u trećem tromesečju rast realnog BDP-a iznositi 0,6 odsto desezonirano, uprkos nešto lošijim rezultatima industrijske proizvodnje i trgovine, a pre svega zahvaljujući poljoprivrednoj proizvodnji.

Guverner je naveo da se, imajući u vidu da će ekonomski rast u 2011. biti uglavnom zasnovan na investicijama, odnosno da se očekuje veći uvoz kapitalnih dobara, očekuje nešto veći deficit tekućeg računa platnog bilansa od 7,6 odsto BDP-a u odnosu na prošlogodišnjih 7,2 odsto.

Kada se radi o kreditnoj aktivnosti, Šoškić je ukazao da rast kredita privredi i stanovništvu nastavlja da se usporava i da je pre svega zasnovan na domaćim izvorima finansiranja.

Tokom juna su smanjeni subvencionisani krediti jer su do kraja avgusta sredstva najvećeg broja programa te vrste bila gotovo potrošena i do sada je odobreno 94 milijarde dinara na ime subvencionisanih kredita, naveo je on.

Šoškić je ukazao i na visok nivo učešća problematičnih kredita, koje je u julu bilo 18,4 odsto, što je, prema njegovim rečima, vrlo visoko i regionalno posmatrano, ali i na globalnom nivou.

On je precizirao da je kod stanovništva učešće problematičnih kredita 8,2 odsto, a kod privrede 22,1 odsto i dodao da njihovo kretanje zavisi od likvidnosti privrede, kao i privrednog rasta zemlje.

Važno je znati da se u pogledu učešća problematičnih kredita ne mogu očekivati nagle promene ni nabolje ni nagore, naveo je guverner, napominjući da je učešće te vrste kredita najveće u prerađivačkoj industriji, pa će njihovo kretanje zavisiti od toga šta se dešava sa izvoznim tržištima tog sektora.

Prema njegovim rečima, situacija će se popraviti kada budemo imali značajnije i stabilnije stope rasta industrijske proizvodnje.

Govoreći o deviznom tržištu, Šoškić je istakao da je ono relativno stabilno, kao i da je dinar u avgustu ojačao za 0,5 odsto prema evru, dok prosečan dnevni promet od oko 100 miliona evra ukazuje na visoku likvidnost tog tržišta.