Kao govornik na otvaranju Me]unarodne letnje škole demokratije "Evropske perspektive za Zapadni Balkan: iskušenja i mogućnosti", Ikonomidis je ocenio da je širenje odloženo, ali da je ono i dalje veoma važna tema koja je i dalje na dnevnom redu. Prema njegovim rečima, razlozi za optimizam u pogledu širenja jesu odluka o prijemu Hrvatske u članstvo Unije i to što je Srbija za samo 12 meseci prešla put do potencijalnog kandidata.

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Majkl Devenport je takođe ocenio da je Srbija u odnosu na EU u mnogo boljoj poziciji nego pre osam ili devet meseci, ali se nije saglasio sa Ikonomidisovom ocenom da je širenje odloženo. "Nije odloženo, već su se druge teme nametnule na dnevni red", rekao je Devenport, ukazavši da se Unija iznenada suočila sa opsežnim promenama na svom tlu kao što su galopirajuća dužnička kriza, usporen privredni rast, smanjena konkurentnost sa svetskim ekonomijama kao što su Kina, Indija i Brazil i jačanje nacionalističkih osećanja u vezi sa imigracijom.

Prema njegovim rečima, očekivane reakcije na takav razvoj događanja su okretanje Unije sebi i odlaganje skupih, ambicioznih projekata kao što je njeno širenje. Medjutim, kako je Devenport ukazao, ona nije odustala od širenja i na tome radi.

Devenport je ocenio da EU ne treba idealizovati jer je ona napravila propuste i nema rešenje za svaki problem. Takođe je rekao da je pridruživanje krhki proces i da strateški pristup koji je zauzeo predsednik Srbije Boris Tadić treba podržati i negovati.

Upitan šta će biti sa kandidaturom Srbije za članstvo u Uniji, Devenport je rekao da ne zna da li će Srbija u decembru dobiti status kandidata i datum početka pregovora, pošto o tome odlučuje Evropska
komisija, ali će faktor u odlučivanju biti to kako se Beograd angažuje u dijalogu s Prištinom, odnosno da li je konstruktivan. Prema njegovim rečima, trenutna situacija je neodrživa i dijalog se mora nastaviti.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je rekla, razmatrajući dostignuća do sad održanih 13 letnjih škola za demokratiju, da je jedan od glavnih ciljeva škole da čitav region poboljša samopoštovanje i ocenila da je krupan problem što nedovoljno poštujemo sebe i sopstvena dostignuća.

U radu škole ucestvuju mladi akademski radnici i stručnjaci iz domena drustvenih nauka iz 10 država regiona i EU, dok su predavači profesori više domaćih i britanskih fakulteta.