On je prilikom prezentacije istraživanja o stanju, potrebama i problemima preduzetnika, sprovedenom u aprilu ove godine, na uzorku od 3.000 preduzeća, rekao da je ovo optimističan podatak i da ukazuje na poboljšani trend kada je u pitanju uticaj ekonomske krize na poslovanje sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji.

"Tu imamo bolju sliku nego prošle godine, jer 60 odsto preduzeća u ovoj godini kaže da kriza nema značajniji uticaj na obim poslovanja,ili da utiče ali da to ne zahteva otpuštanje radnika", rekao je Eždenci.

Po njemu, negativno je to što kriza utiče na 21 odsto preduzeća, kada je reč o obimu poslovanja toliko da smatraju da treba smanjiti broj zaposlenih, a 19 odsto ispitanih preduzetnika veruje da je uticaj krize takav da ugrožava i opstanak poslovanja.

"To znači da svako peto preduzeće u Srbiji razmišlja o tome da li će opstati ili ne, ali je to uzlazni trend, jer je u prošloj godini o tome razmišljala svaka treća ispitivana firma", rekao je Eždenci i dodao da može da se zaključi "da preduzetnici smatraju da izlaze iz ekonomske krize".

Uočljive su oscilacije u uticaju krize po regionima, rekao je on i naglasio da se sa težim posledicama krize suočava 45 odsto ispitanika sa područja južne i istočne Srbije, naspram 31 odsto firmi iz beogradskog regiona.

"Nepovoljno je i to što čak jedna trećina preduzetnika u Srbiji naplaćuje svoja potraživanja u roku od preko 60 dana i još 20 odsto u roku od 40 do 60 dana", rekao je Eždenci i podsetio da se vrlo brzo očekuje potez države po kome bi ona trebalo da izmiruje svoje obaveze u roku do 60 dana.

Istraživanje je pokazalo da predstavnici preduzeća ukazuju na iste probleme kao i ranije - nedostatak povoljnih izvora finansiranja i zakonodavni okvir - dugi i skupi postupci za izdavanje građevinskih dozvola, uknjižba nepokretnosti, poreski propisi i procedure, neusklađena dinamika plaćanja PDV-a, visina lokalnih taksi i neujednačenost njihovih iznosa po opštinama, režim naplate potraživanja...

Promenili su se i procenti koji se odnose na spoljne izvore finansiranje, te tako se danas preduzeća više oslanjaju na kredite državnih institucija a manje na banke.

Tako je sa 40 odsto u 2009. broj preduzeća koji se oslanja na komercijalne banke spao na 28 odsto, a sa 10 odsto u 2009. godini porastao je na 16 odsto preduzeća koja se uzdaju u kredite državnih institucija u ovoj godini.Slede, zatim, kao spoljni izvori finansiranja - lizing na koji 'otpada' 15 odsto i inostrani krediti sa 12 odsto.

Istraživanje je, za razliku od ranijeg perioda, obuhvatilo najviše proizvodnih firmi - 1031, zatim trgovinske firme - 1210 dok su ostala preduzeća iz sektora usluga, prevoza robe i usluga, IT tehnologija i preduzetničke radnje kao što su saloni za negu i ulepšavanje.

Na pitanje u kojoj meri Nacionalna agencija za regionalni razvoj koordinira svoj rad sa merama koje donosi Vlada za oporavak privrede, Eždenci kaže da agencija ima svoj budžet po kome radi i dobija sredstva od EU fondova (3,5 miliona evra)

On je naglasio i da ``sa sigurnošću može da istakne da se država svakako može bolje organizovati u uklanjanju administrativnih prepreka a neiskorišćeni potencijal su i poreske olakšice``.