"Mi borbu protiv sive ekonomije nažalost gubimo. Prema nekim pokazateljima, između 500.000 pa do milion ljudi radi u toj oblasti", rekla je Kalanović na skupu o reformi inspekcijske službe.

Ocenjujući da je problem sive ekonomije neposredno vezan za efikasnost rada inspekcijskih službi, Kalanovićeva je rekla da će Vladi predložiti sveobuhvatnu reformu inspekcijskih službi radi poboljšanja njihovog rada.

Prema njenim rečima, inspekcija mora da bude servis privrednicima i to onima koji posluju legalno i poštuju zakone, ali i kazna za privrednike koji posluju van sistema.

"Inspekcija mora da bude i servis i kazna, jer bez sistema kazne ni jedna stimulativna mera ne može da da svoj puni efekat", istakla je Verica Kalanović.

Prema podacima projekta USAID o boljim uslovima poslovanja, kako je saopšteno, procena budžetskih gubitaka Srbije zbog sive ekonomije giodišnje iznosi 1,5 milijardi evra.

U tom saopštenju se navodi da je udeo sive ekonomije u ukupnoj ekonomiji u Srbiji sa 34 odsto u 2008. godini porastao na približno 40 odsto u 2010. godini.

Direktor Poreske Uprave Srbije Dragutin Radosavljević rekao da siva zona predstavlja sve veći problem, ističući da ne postoji tačna procena koliko je ekonomije u sivoj zoni.

On je rekao da je svakim danom problem "buvljih pijaca" u uslovima krize "uzima sve više maha", navodeći da dozvole za rad na tim pijacama daju lokalni organi vlasti.

Na tim pijacama se trguje značajnom količinom robe bez izdavanja fisklanih računa, rekao je Radosavljević i naveo kao primer "buvljak" u Pančevu, gde, kako je rekao, ne postoji tezga sa robom koja je vredna manje od 10.000 evra.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Srbije Radmila Bukumirić-Katić kazala je da je u aprilskoj anketi o radnoj snazi svaki peti ispitanik rekao da radi "na crno".

Svi koji rada "na crno" su u privatnom sektoru, najviše ih je u trgovini, ugostiteljstvu, poljoprivredi i zanatstvu, a u poslednje vreme rad na crno se pojavljuje i u malim i srednjim preduzećima, kazala je ona.

Bukumirić-Katić je istakla da je uzrok u visokoj stopi nezaposlenosti u Srbiji, niskim primanjima, poreskoj politici i inspekcijskom sistemu.

Direktorka Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Suzan Fric (Fritz) ocenila je da u Srbiji posebno izražen problem neefikasnog, preglomaznog i netransparentnog sistema inspekcija.

U Srbiji, kako je istakla, postoji više od 30 različitih inspekcija u sastavu 10 ministarstava sa malo ili bez ikakve koordinacije. Fric je ocenila da su "inspekcije jedna od najkritičnijih prepreka za razvoj i rast srpske privrede".

Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić rekla je da su privrednici na pet okruglih stolova, koji su prethodili današnjem skupu, u najvećem broju izrazili nezadovoljstvo inspekcijskim sistemom.

Među primedbama su, kako je navela, da ima veoma mnogo propisa kojima se uređuje rad inspekcija, da po pravilu nisu lako dostupni privrednicima i da ih inspekcijski organi često proizvoljno tumače.

"Nije iznenađenje da je više od 50 odsto ispitanika u poslednjoj studiji koja je sprovedena navelo da je podmićivanje neophodno kada se radi o inspekcijama", rekla je Džagićeva.

Američka agencija za međunarodni razvoj, koj je jedan od organizatora danasnjeg skupa, od 2002. godine uložila je više od 662,7 miliona dolara u podsticanje ekonomskog razvoja, jačanje pravnog sistema i promovisanje dobrog upravljanja u Srbiji.

Pored USAID-a, organizatori skupa su i Kabinet potpredsednika Vlade Srbije za privredu i regionalni razvoj i Privredna komora Srbije.