Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović kazao je da bi Srbija ukoliko bi u ovom trenutku bila članica EU, godišnje dobijala sredstva od 1,6 milijardi evra za poljoprivredu i ruralni razvoj.

On je istakao da je reč o “impresivnoj cifri” imajući u vidu sadašnji iznos agrarnog budžeta u našoj zemlji.

Milovanović je ukazao da nas, međutim, na putu ka EU očekuju i troškovi – standardizacije i usvajanja normi, monetarne politike i slobodnog kretanja radne snage.

On je naveo da će, kada nestanu carinske barijere između Srbije i EU, biti omogućen slobodan protok robe, ali će samo “uspešni, jaki i adekvatno organizovani” moći da prežive jaku konkurenciju na evropskom tržištu.

Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije Dragijana Radonjić Petrović istakla je da Srbija mora da ima gotove projekte da bi privukla sredstva EU. Ona je naglasila da trenutno nemamo dovoljno dobrih projekata dodajući da fokus treba da bude na malom broju velikih projekata.

“Ulaskom u EU biće nam na raspolaganju značajna sredstva EU ali mogućnost korišcehnja tih sredstava zavisi od nas samih”, kazala je Radonjić Petrović.

Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić smatra da je poljoprivredna proizvodnja jedina industrijska grana u Srbiji koja može postati konkurentna na tržištu Evrope i u kojoj možemo očekivati brzo zapošljavanje i rešenje problema velikog trgovinskog deficita.

On je istakao da će ulaskom u EU srpski agrar imati velike koristi, pristup evropskim fondovima i povoljnije subvencije što će srpsku poljoprivredu učiniti konkurentnom.

Prema njegovim recima, uz adekvatnu agrarnu politiku i pristupnost evropskim fondovima Srbija može biti na prvom mestu u Evropi po poljoprivrednoj proizvodnji. On je dodao da Srbija, u odnosu na Evropu, ima ogromne prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u ratarskoj proizvodnji u Vojvodini i proizvodnji voća i povrća u južnoj Srbiji.

Kostić je naglasio da ‘u Srbiji ima mesta i za velike i za male (poljoprivredne proizvođače)’, ukazavši da treba iskoristiti velike kompanije kao komparativnu prednost na evropskom tržištu, a istovremeno raditi na intenziviranju proizvodnje na malim posedima.

Radmila Milivojević, specijalna savetnica predsednika Privredne komore Srbije, ukazala je da će sektori, kao što su povrtarstvo, stočarstvo i voćarstvo, pretpeti najznačajnije promene koje će zahtevati najveća ulaganja.

Kao preporuke za sektor poljoprivrede za ulazak u EU, ona je navela jačanje konkurentnosti, povećanje učešća agrarnog u republičkom budžetu na pet odsto i podsticanje udruživanja poljoprivrednika.