PKS, Savez ekonomista Srbije (SES) i vodeći domaći preduzetnici zatražili su juče od Vlade Srbije, Narodne banke Srbije, privrede, banaka i sindikata, da postignu konsenzus u sprovođenju mera za prevladavanje tekuće ekonomske krize.

Privreda koja je nelikvidna i zadužena kod banaka pod visokim kamatnim stopama koje joj ne obezbeđuju da se razvija i normalno funkcioniše samo povećavaju nivo nelikvidnosti, kazao je Bugarin, dodajući da je uz nelikvidnost, nezaposlenost, takođe, gorući problem srpske ekonomije.

"Zbog toga smo tražili da se hitno napravi dogovor sa Vladom Srbije, NBS, komercijalnim bankama i privrednicima, kako bi se došlo do kvalitetnog ili obostrano zadovoljavajućeg rešenja, da se reprogramiraju krediti koje privreda sada teško može da vrati", istakao je on.

Predsednik PKS je dodao da su privrednici tražili da se napravi odgovarajući grejs period od 12 il 24 meseca i da se izađe sa kreditnom ponudom, koja bi bila prihvatljiva za srpsku privredu i što bolje i kvalitetnije prošla kroz krizni period koji nas očekuje.

"Sve vlade i u zemljama Evropske unije i u drugim zemljama, intervenišu i reaguju kako bi očuvali sopstvenu privredu. Mi u Srbiji, nemamo adekvatna rešenje u ovom momentu. Čak, oni krediti koji su bili dostupni privredi, koji su bili pod subvencionisanim uslovima više ne postoje", kazao je Bugarin.

Prema njegovim rečima, privrednici traže da se zaokruži pravni okvir i omogući stupanju na snagu zakona o finansijskom restruktuiranju privrede, kako bi bili izbegnuti problemi koje smo imali 90-ih godina, da banke postanu vlasnici srpskih kompanija i srpske privrede.

Bugarin je dodao da NBS ima svoje instrumente koje treba da iskoristi kad su u pitanju kontrole komercijalnih banaka.

On smatra da postoji mogućnost, kako ne bi imali skupe izvore finansiranja, da se smanji nivo obaveznih rezervi koje komercijalne banke izdvajaju prema NBS, što bi uticalo na pojeftinjenje kredita i smanjenje referentne kamatne stope.

Ono na čemu smo insistirali jeste i formiranje Srpske razvojne banke, iz koje bi se finansirali veliki razvojni i infrastrukturni projekti, kazao je Bugarin.

U jučerašnjem apelu predstavnici srpske privrede zatražili su od banaka da sa svojim klijentima postignu dogovor o reprogramu kredita, kao i da kamatne stope snize na nivo koji omogućava povećanje konkurentnosti naše privrede.

Evidentno je da postoje poslovne banke koje posluju u skladu sa dobrom poslovnom praksom, ali i one koje i u ovom kriznom periodu imaju za cilj samo maksimiziranje profita. Ukoliko takvo ponašanje postane dominantno, privrednici će biti primorani da javno označe koje su to banke, tvrde potpisnici apela domaćoj privredi.

Oni ističu, osim toga, da se od Vlade Srbije očekuje da svojim merama podrži zahteve privrede i podstakne banke da svoju poslovnu politiku prilagode aktuelnom stanju.

"U skladu sa tim, NBS treba da iskoristi sve raspoložive instrumente kontrole i ne dozvoli bankama da koriste opštu nelikvidnost privrede u funkciji uvećanja svog profita", navodi se u apelu koji su osim predsednika PKS i predsednika SES-a Dragana Đuričina, potpisali i istaknuti preduzetnici Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Dragan Marjanović, u ime asocijacija i udrženja preduzetnika koje predvode.

Bugarin i ostali potpisnici apela takođe traže od Vlade Srbije, NBS, privrede, banaka i sindikata, da postignu konsenzus u sprovođenju mera za prevladavanje tekuće ekonomske krize.

"Širenje drugog talasa ekonomske krize u svetu, posebno u Evropskoj uniji, zahteva da Vlada Srbije, NBS, privreda, banke i sindikatu postignu konsenzus u sprovođenju mera sa ciljem da se u kriznom periodu pretrpi što manja šteta i zauzme što bolje mesto u postkriznom periodu", navodi se u apelu.

"Privrednici Srbije pažljivo prate eskalaciju drugog talasa krize u svetu, a naročito u EU, kao i naznake prelivanja te krize na Srbiju. Recesija u pojedinim zemljama može dodatno da oteža poslovanje naše privrede i zaustavi privredni rast", upozorava se na kraju apela.