On je na sednici Skupštine Privredne komore Srbije kazao da su poslovne banke slobodne i tržišno orijentisane i NBS nema pravo da im govori da daju kredite preduzećima.

"Snižavanje stope obavezne rezerve banaka nije garancija da bi ta oslobođena sredstva otišla u kreditiranje razvojnih projekata", kazao je Šoškić.

Poslovne banke, prema rečima guvernera, na svojim računima u inostranstvu drže 1,8 milijardi evra.

Šsoskić je ukazao da bi smanjenje obavezne rezerve na devizne izvore finansiranja bila poruka bankama da nastave da se rizično finansiraju i da devizni rizik prenose na privredu i građane, odnosno krajnje korisnike.

"Finansijski sistem Srbije dovoljno je likvidan i da nije potrebno ubrizgavanje dodatne likvidnosti", istakao je guverner i dodao da postoje i drugi mehanizmi za finansiranje razvojnih projekata, a među njima je osnivanje razvojne banke koja bi trebalo da pocne da radi početkom iduće godine.

Šoškić je ocenio da je veoma važno da buduća razvojna banka bude "oslobođena političkih uticaja prilikom odobravanja kredita" i da će ona biti dodatni izvor jeftinijih sredstava za finansiranje razvojnih projekata.

Uslove za dodatno obaranje kamatnih stopa, kako je kazao Šoškić trebalo bi da stvori novi zakon o faktoringu koji će omogućiti da se neka potraživanja unutar banaka mogu staviti u promet, a njegovo usvajanje će inicirati NBS.

"Bez postepenog snižavanja kamata teško je očekivati veće stope privrednog rasta, ali u tome treba biti obazriv da ne budu doneta štetna rešenja", kazao je Šoškić.

Guguverner NBS je dodao da bi u narednom periodu moglo doći do smanjenja referentne kamatne stope, jer se ne očekuju rizici od jačih inflatornih pritisaka.

Šoškić je naveo da privreda Srbije treba da se navikne na veće korišćenje dinara i da je dinarizacija jedan od ciljeva na kojima insistira NBS.

Guverner je kazao i da je trenutna inflacija u Srbiji ispod devet odsto i da se očekuje njen dalji pad, a dostizanje inflatornog cilja u prvom kvartalu 2012. godine.

Predsednik PKS Miloš Bugarin kazao je da 2012. godina neće biti laka i da će biti puna izazova.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije i sve druge institucije treba da se posvete zaustavljanju negativnih trendova svetske ekonomske krize, i da je strateški dijalog privrede i predstavnika vlasti neophodan u brzom pronalaženju najboljih rešenja.

Ključni pravci ekonomske politike do 2016. godine, kakao je kazao, su otklanjanje "disbalansa između zaposlenih u privredi i državnom sektoru, zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih i penzionera kao i razvijenih i nerazvijenih regiona".

 

Privreda tone u sve veću nelikvidnost

Predsednik "Galeb grupe" Radoslav Veselinović izjavio je danas da je neophodno naći rešenje da se olakša poslovanje privrede u Srbiji, jer ona u suprotnom neće moći dugo da opstane i "tonuće u sve veću nelikvidnost".

On je novinarima u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazao da se privreda Srbije nalazi u veoma teškoj situaciji, posebno proizvodno orijentisani sektor, jer se proteklih godina dosta zadužio, a sada teško otplaćuje kredite zbog krize.

"Srpska privreda je dodatno opterećena i raznim zahvatanjima i dažbinama", kazao je Veselinović.

On je kazao da su u Srbiji i devizni i dinarski krediti skupi, ali da su privrednici prinuđeni da ih uzimaju kako bi održali nivo poroizvodnje i broj zaposlenih.

"Dobro je što smo se danas sastali, ali je premalo vremena da nešto rešimo", kazao je Veselinović.