Dugalić je Tanjugu ocenio i da nije jasno zašto se sada formira Razvojna banka kada postoje druge institicije sa sličnim ciljevima, da je loše što će ona biti izvan stručne kontrole Narodne banke Srbije, kao i da zbog predviđenog direktnog odobravanja kredita u izuzetnim slučajevima nije isključena mogućnost korupcije.

On je podsetio da je svojevremeno postojala "Jumbes banka" formirana da bi se bavila osiguranjem i kreditiranjem izvoznih poslova, ali je, pošto u vreme sankcija tokom 90-tih nije bilo takvih poslova, ona transformisana u komercijalnu banku, a naknadno su osnovane druge institucije koje bi se bavile tim poslovima, kao što su Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

"Nažalost, takve institucije nikad nisu dostigle nivo koji je imala 'Jubmes banka', jer nisu imale ni sredstva, ni kadrove, ni iskustvo, ni znanje i izostali su očekivani rezultati. 'Jubmes banka' je nastavila da radi kao komercijalna banka i mi smo tu šansu propustili. Da su sva ta sredstva otišla u 'Jubmes banku', mi bismo i dalje imali izvanrednu instituciju u toj oblasti izvoznih poslova", naveo je Dugalić.

"Ako se želelo stimulisanje nekih sektora, geografskih područja, bilo kojih prioriteta za koje se vlada odluči, naravno da je to moglo preko Fonda za razvoj, a ukoliko on nije ispunio očekivanja mogla se izvršiti njegova reorganizacija, mogao se on malo drugačije napraviti", naglasio je on.

Prema rečima Dugalića, i sam naziv Razvojna banka je sporan jer, prema definiciji iz Zakona o bankama, banka je akcionarsko društvo koje radi na teritoriji Srbije uz saglasnost NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove.

"Ova institucija neće obavljati ni depozitne, ni kreditne poslove, a neće imati ni saglasnost Narodne banke. Dakle, ne ispunjava nijedan uslov da bude banka", istakao je on.

Dugalić je naveo i da će privrednici, kao glavni zagovornici ideje o osnivanju Razvojne banke, biti razočarani jer očekuju da od te institucije dobijaju kredite uz nisku kamatnu stopu od tri, četiri, pet procenata na godišnjem nivou, što je, kako je ocenio, prema predloženom rešenju teško izvodljivo.

"Kod Fonda za razvoj krediti su odobravani uz uobičajeni grejs period od godinu dana, ponekad i dve godine, uz kamatne stope od oko tri, četiri procenta, a bilo je i kredita sa kamatom između jedan i dva procenta, pa čak i pod tim uslovima mnogi nisu vraćali takve kredite", naveo je on.

Dugalić je naveo da se u slučaju kredita preko Razvojne banke govori o kamatama u čijoj osnovi bi bili troškovi javnog zaduživanja.

"Kad se na tu kamatnu stopu dodaju troškovi koje će nesporno imati banke, dolazi se do kamatne stope od otprilike desetak ,12 procenata, a toliki su troškovi kod kredita sa subvencijom. Dakle, teško je videti tu neki veci manevarski prostor u pogledu kamatnih stopa", precizirao je on.

Dugalić je ocenio i da je potpuno nejasno kako će država pronaći sredstva za kapital banke.

"Ako bismo pošli od pretpostavke da će to biti 400 miliona, a to je potpuno nerealno, treba imati u vidu da u ovom momentu preduzeća duguju bankama po kreditima preko 18 milijardi evra, a prekogranični krediti su preko 10 milijardi. Dakle, više od 28 milijardi evra je ukupna kreditna zaduženost pravnih lica u ovom trenutku", naveo je on.

"Sa 400 miliona evra izlečiti probleme koje mi imamo, mislim da je to potpuno neosnovano očekivanje i potpuno su nerealna obećanja da će to nešto značajno pomoći u ovom trenutku našoj privredi. Zahtev Privredne komore Srbije je da to bude milijardu evra, i to jeste jedan ozbiljniji iznos samo se postavlja pitanje odakle. Mi taj izvor u ovom trenutku ne vidimo", naglasio je Dugalić.

Prema njegovim rečima, problem je i što će Razvojna banka kao institucija "biti izvan bankarskog sistema, izvan kontrole NBS, koja je neće kontrolisati kao sve komercijalne banke koje postoje u ovoj zemlji".

"Naravno da je to veliki minus. Narodna banka, kao supervizor, ima ozbiljnost, profesionalnost, osposobljene kadrove koji se bave kontrolom rada bankaka i ona to radi decenijama. Bilo kakav drugi oblik kontrole bankarskog sektora ili institucija, koje pretenduju da budu banke, izvan sistema koji kontroliše Narodna banka, ne uliva poverenje", istakao je Dugalić.

Različita mišljenja o načinu rada Razvojne banke

Najava da će Razvojna banka Srbije, koja treba da se bavi dugoročnim kreditiranjem privrednih projekata za koje poslovne banke nisu dovoljno zainteresovane, početi da radi u ovoj godini, izazvala je različite reakcije ekonomskih stručnjaka i privrednika i otvorila mnoga pitanja u vezi sa budućim radom te institucije.

Šefica Radne grupe za izradu zakona Tatjana Isaković izjavila je ranije da očekuje da će predlog zakona o Razvojnoj banci biti usvojen na prvoj vanrednoj sednici Skupštine Srbije i da će banka biti operativna u poslednjem kvartalu ove godine.

Ona je u izjavi medijima istakla da je teško reći kolika će biti kamatna stopa za svaki pojedinačni projekat koji će ići preko Razvojne banke, ali da je glavni cilj da se krediti odobravaju na duži rok i s povoljnim kamatama.

"Teško je reći da li će to biti dva, tri ili četiri posto, ali će biti jednocifrena. To je ideja", rekla je Isaković.

Ona je navela da će sva sredstva Razvojne banke ići preko komercijalnih banaka, ali da će i država moći da plasira sredstva iz budžeta preko te banke za projekte za koje proceni da su potrebni.

Na primedbu da je osnivački kapital banke od 400 miliona evra nedovoljan, Isaković je ukazala da to neće biti jedina sredstva i da će i međunarodne finansijske institucije moći da plasiraju sredstva preko Razvojne banke.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ocenio je da je budžet od 400 miliona evra za Razvojnu banku Srbije nedovoljan i da mora da ima kapacitete od milijardu evra kako bi mogla da bude u funkciji podsticaja privrednog razvoja.

On je napomenuo da je komora predložila niz amandmana na Zakon o srpskoj razvojnoj banci kako bi taj pravni akt bio poboljšan.

"Napravljeni su određeni propusti koji nisu činjeni u zemljama u regionu. Ako smo želeli da imamo zakon o razvojnoj banci, onda moramo da imamo funkcionalnu razvojnu banku koja će imati adekvatan nivo kapitalizacije i finansijskih sredstava koji može podržati velike razvojne i infrastrukturne projekte", kazao je Bugarin.

Prema njegovim rečima postoje mogućnosti da se Predlog zakona o razvojnoj banci poboljša.

Bugarin je izrazio očekivanje da će taj pravni akt što pre biti donet i stupiti na snagu i da će razvojna banka ostvariti svoju funkciju - da podrži srpsku privredu.

Predsednik Udruženja korporativnih direkora Srbije Toplica Spasojević ocenio je da osnivanje razvojne banke može biti "korektivni faktor" u pogledu sniženja kamata i da je realno da počne sa radom u ovoj godini.