Svetska finansijska kriza naterala je hrvatsku vladu da najavi formiranje fonda „teškog“ dve milijarde evra za pomoć privrednicima koji zbog aktuelne situacije na tržištu budu primorani na bankrot. Srpska vlast zasada nema takve planove, ali s obzirom na to da kriza polako pojačava svoje dejstvo i na domaćem tržištu moguće je da će uskoro i kompanije iz Srbije pomoć potražiti u republičkoj kasi. Među stručnjacima i poslovnim ljudima nema saglasnosti da li država u takvoj situaciji treba da pokuša da postupi slično Hrvatskoj, ali su svi jedinstveni u tome da tako nešto ne bi bilo primenljivo u Srbiji.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da „nije sporno da i nama preti ista opasnost kao i Hrvatskoj, kao ni da država koja to sebi može da dozvoli treba da stvori fond za pomoć privredi“, ali da će se stručnjaci zapitati da li se na taj način narušava načelo konkurencije.

Fond politički alat
- Najvažnije pitanje je da li država ima od koga da uzme taj novac koji bi dala privredi. To je u načelu loša ideja, ali bi u ovakvim uslovima mogla da se primeni, pod uslovom da postoji neko kome bi taj novac mogao da bude uskraćen. To ne bi bila tržišna, već administrativna mera, koja bi se u političkom smislu svela na to da „naše“ preduzetnike pomognemo, a „njihove“ da ošamarimo. Pitanje je samo kako bi se odlučivalo kojoj firmi pred bankrotom da se pomogne, a kojoj ne - kaže Cvjetićanin

Međutim, nisu samo teoretičari ti koji se protive uspostavljanju specijalnog fonda za spasavanje privrede. Tako, Nikola Pavičić, direktor „Sintelona“ takođe veruje da država ne bi trebalo da daje lažne nade privrednicima.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je još rano za takve poteze, koji predstavljaju krajnju meru, a pre toga bi trebalo pustiti same firme da iznalaze rešenja za sopstvene probleme.
- Naša država nije moćna, kao što su to Sjedinjene Američke Države, a nije ni toliko zadužena kao Hrvatska. Ako bi htela da svojim parama pomaže kompanijama pred bankrotom, država bi mogla da iskoristi deo rezervi koje su joj na raspolaganju, ali se onda postavlja pitanje šta posle toga - zaključuje Pavičić.

Protiv državnog čamca za spasavanje je i direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, koji je uveren da je to bio „pogrešan korak i u Americi i u Hrvatskoj i bilo gde na svetu“.

Kriza stiže Srbiju
- Problem je u tome što se nikad ne može precizno znati da li je neka firma pred bankrotom zbog finansijske krize ili zbog lošeg poslovanja. To su besmislene mere - kategoričan je Prokopijević. On, međutim, nema sumnje u to da će kriza pogoditi i Srbiju i da će sledeće godine krediti biti i skuplji, a kada dinar padne u narednim mesecima, svima će biti teže da vraćaju već uzete pozajmice. „Jedino da nam Sveti Ilija doturi par milijardi evra“, dodaje Prokopijević, objašnjavajući šta je potrebno da dinar ne potone.

SANADER POPUSTIO PRED POSLODAVCIMA

Vlada Iva Sanadera objavila je u četvrtak da će formirati interventni fond, pošto je Udruženje hrvatskih poslodavaca to zatražilo kao dopunu mera za borbu protiv finansijske krize. „Moramo znati da bez tih firmi, preduzetnika i privrede nema ni radnih mesta, plata i prihoda u budžetu“, rekao je Sanader, objašnjavajući da će državna sredstva moći da koriste i firme koje budu imale problem u refinansiranju svojih kredita.