Već duže vreme građani koji su svojevremeno kupili jedinice u investicionim fondovima ne povlače novac jer, očigledno, veruju da će promet i cene na berzi promeniti smer i krenuti „uzbrdo”, a da će vrednost njihove imovine biti uvećana, kaže za „Politiku” Vladimir Pavlović, portfolio menadžer otvorenog investicionog fonda FIMA proaktiv. Imovina fondova, koja je iznosila nešto manje od 70 miliona evra, pala je na dvadesetak miliona, ali je ohrabrujuće što se dalje ne osipa.

Jer, prema očekivanjima našeg sagovornika, posle jednoipogodišnje krize 2009. će biti godina oporavka berze i rasta svih njenih pokazatelja, što će se neminovno odraziti i na vrednost investicionih jedinica.

Imajući u vidu da uzroci pada vrednosti akcija na berzi uglavnom nisu rezultat lošeg poslovanja i slabih finansijskih rezultata firmi emitenata, već paničnog povlačenja investitora i pada tražnje, Pavlović navodi da je fond, čiji je portfolio menadžer, stekao nove i veoma značajne i uspešne klijente čije su akcije atraktivna tržišna roba.

U Srbiji, prema evidenciji Komisije za hartije od vrednosti, trenutno posluje 15 otvorenih i dva zatvorena investiciona fonda, čiji je potencijal veoma skroman, pogotovo imajući u vidu štednju građana, koja bi delimično mogla da se usmeri u fondovsku industriju.

Poređenja radi, u Hrvatskoj je fondovska industrija pre krize raspolagala imovinom vrednom više od četiri milijarde evra, koliko iznosi ukupna devizna štednja građana Srbije.

– Ipak, stara istina po kojoj svako zlo ima i svoju dobru stranu je i šansa portfolio investitora da iskoriste veliko pojeftinjenje cena akcija, koje su glavna tržišna roba za fondovsku industriju, za kupovinu hartija dobrih emitenata čija će vrednost sigurno rasti. Klijenti koji sada budu kupovali investicione jedinice fondova, čija je vrednost ispod startne od 1.000 dinara, ostvariće značajan kapitalni dobitak s rastom vrednosti akcija kojima se trguje na berzi – smatra Pavlović.

I portfolio menadžer Društva za upravljanje fondovima Sosijete ženeral penzije Marija Jevtić je uverena da će u sledećoj godini biti mnogo povoljniji uslovi za poslovanje fondovske industrije, jer se očekuje da će država podići limit za ulaganje u inostranstvo i u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama EU, odnosno OECD, a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti.

Podsećanja radi, dobrovoljni penzioni fondovi iz Srbije, u skladu sa zakonom, mogu na taj način u inostranstvu da ulažu do 10 odsto imovine, a očekuje se da se taj iznos poveća na 15 do 20 odsto.

Istovremeno, postoji mogućnost da se na tržištu pojave i nove državne dužničke hartije,pre svega municipalne, odnosno obveznice lokalnih zajednica i javnih preduzeća, smatra Jevtić.

Portfolio menadžer investicionog fonda KD investments Aleksandar Antonijević ističe da je realni optimista u pogledu očekivanja za sledeću godinu. Po njegovim rečima, nerealno je nadati se da će se berza potpuno oporaviti od šokantnog sunovrata, ali se može očekivati da berzanski pokazatelji promene boju i da iz crvene pređu u bledozelenu.

– Čak i ukoliko završni računi pokažu da je znatan broj firmi dobro poslovao u ovoj godini, tražnja se neće osetnije povećati, imajući u vidu da na međunarodnom tržištu padaju cene akcija čak i svetskih giganata s poznatim brendovima – kaže naš sagovornik.

Ipak, trebalo bi očekivati da država pomogne oporavak berze, tako što bi obogatila asortiman ponude kvalitetnim dužničkim hartijama. Pre svega municipalnim obveznicama opština, gradova i regiona, koje bi bile interesantne i sigurne za ulagače, smatra Antonijević.