:
ŠTAMPA
"Izmena tendera za RTB Bor sredinom februara"
05. februar 2009. | 07:03 
11:08
Izvor: Beta, Tanjug
Tender za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor biće izmenjen sredinom februara da bi se uskladio s novim planom Vlade Srbije za ulaganje u to preduzeće, izjavio državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić.
Investitorima će biti ponuđeno da ulažu u rudnike borskog basena i tako steknu manjinski udeo u RTB-u Bor, koji sada čine Grupa RTB Bor, Rudnik bakra Majdanpek, Rudnik bakra Bor i Topionica i rafinacija.
Ta četiri preduzeća će, kako je istakao, biti objedinjena u jedno i preći će u većinsko državno vlasništvo.
"Sve četiri firme su sada društvene. Konverzijom potraživanja državnih poverilaca, poput Poreske uprave i javnih preduzeća, država će doći do većinskog vlasništva", kazao je Ćirić.
Kako je naveo, u narednih nekoliko godina potrebne su investicije od najmanje 120 miliona dolara da bi eksploatacija bakra mogla da se nastavi.
"Investitorima će biti ponuđeno da ulažu samo u rudarsku delatnost i oni će, u skladu s nivoom investicija, prema našim procenama, moći da ostvare samo manjinsko vlasništvo jer ako bi hteli da dostignu većinsko vlasništvo za to je potrebna investicija u rasponu od 300 do 400 miliona dolara", kazao je on.
Ćirić je dodao da to ne znači da će RTB Bor zauvek ostati državno preduzeće, već će Vlada, kada prođe kriza, odlučivati o mogućim modelima za prodaju kapitala te firme.
Avramović pozdravlja
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stavan Avramović pozdravio je nameru države da četiri zavisna preduzeća u RTB-u Bor objedini u jedno, iako je Unija poslodavaca u načelu protiv toga da država bude poslodavac jer to nije praksa u Evropi.
On je izjavio da je RTB Bor trebalo privatizovati kao što je je to učinjeno sa železarom Sartid, duvanskom industrijom i cementarama i najavio da Unija poslodavaca neće odustati od zahteva da se to učini i s RTB-om Bor.
Komentari (2)
Unesite tekst komentara:
05. februar 2009. 09:34:41
| Boza Bogdanovic
0
U svetu su 2000. godine postojale 52 aktivne topionice sa autogenim procesima, a prosecna cena bakra iznosila je 1813 $/t. Cuvena finska Outocumpu tehnologija je radila u 26 topionica (50%), cileanski Teniente Con. u 8 topionica, australijski ISA smelt u 6 topionica, japanski Mitshubishi u 4 topionice, japanska Noranda u 3 topionice, tehnologija Inco u 3 topionice, a ruski Vanjukov u 2 topionice. Nova tehnologija u TIR-u je veoma ozbiljna investicija.
Cena ce zavisiti od kapaciteta i od toga sta ce se zadrzati od postojece opreme u Topionici i Fabrici sumporne kiseline. Greska u izboru velicine i vrste tehnologije se ne sme napraviti, kao sto je svojevremeno napravljena u izboru reaktorske tehnologije, u momentu kada je Outokumpu vec pustio u rad prve topionice u svetu.
Boza Bogdanovic, Bor
05. februar 2009. 12:29:19
| Boza Bogdanovic
1
Krajem proslog veka propale su poznate kompanije Asarko, Anakonda i Syprus Amake i promenile vlasnika, a naglo su narasle nove multinacionalne kompanije Rio Tinto, Grupo Mexico, Anglo American, Freeport itd. Odluka Vlade i min. Dinkica da drzava ulozi 130 miliona dolara u Topionicu izazvala je pravu lavinu dobronamernih i zlonamernih komentara u Srbiji. Mnogi su taj potez nazvali povratkom Srbije u socijalizam i dirigovanu privredu, ali nije bas tako. Dajem podatke iz 1979. godine, koje je objavio Biro za rudarstvo SAD 1981. godine. Cile je 1979. godine proizveo 2,5 miliona tona katodnog bakra u rudi i 2,1 milion u bakru. Drzava je traspolagala sa 81,9% vlasnistva. Najvece drzavne kompanije bile su Cogelko i Enami. Peru, Zair, Indija, Juzna Koreja, Tajvan i Turska imale su 100% vlasnistva u proizvodnji bakra. Finska kompanija Outocumpu je 81% u drzavnom vlasnistvu.
Sredinom 70-ih godina doslo je do pada cene bakra. Mnoge privatne kompanije su reducirale proizvodnju, a drzavne je povecale. Drzavne kompanije su 1985. godine proizvele 53,4% bakra u kapitalistickim drzavama sirom sveta. U Cileu je 2000. godine smanjeno ucesce drzavnih kompanija u proizvodnji rude na 34%, a rafinisanog bakra na 72%. Nije doslo do denacionalizacije, vec do naglog porasta proizvodnje u novim privatnim rudarskim kompanijama. Iako je proizvodnja bakra u razvijenim drzavama uglavnom u vlasnistvu privatnih kompanija, te drzave vode aktivnu politiku u oblasti geoloskih istrazivanja, dugorocnog obezbedjenja sirovinske osnove, racionalnog koriscenja prirodnog bogatstva, zastiti domace industrije i zivotne sredine itd.
Pokusacu da objasnim uzroke, a molim sve druge komentatore da ih prokomentarisu i dopune. Zoran Drakulic (sin Titovog puk. vojne bezbednosti) vec godinama pokusava da “kupi” RTB, po mogucnosti dzabe. Pocetkom 2004. godine sklopio je Predugovor da kupi RTB za svega 30 miliona dolara, o cemu sam ranije pisao. Drakulic je pokusao da istera Kostunicu iz stranke i postane predsednik DSS, pa je u tom momentu zaratio sa pola DOS-a. RTB godinama vrsi usluznu preradu koncentrata bakra za potrebe Ist Pointa i borskog Grand Inzinjeringa (u vlasnistvu zeta bivseg gen. dir. RTB-a), dotira tu dvojicu “sirotana” od ugovorene cene (oko 350$/t bakra) do otvarenih troskova u TIR-u (preko 2.100 $/t), a borsko groblje naglo “povecava kapacitet”, pri cemu je rak glavni uzrok smrti u opstini. Drakulic nije ponudio punu cenu na prvom Tenderu, iako je cena bakra bila u stalnom porastu?! Pre dve nedelje je poslao Dopis u Vladu na 2-3 strane. Nisam ga procitao, ali su neke cinjenice veoma vazne i krajnje ponizavajuce. Insistira na tome da Vlada prethodno otpusti 2.400 radnika RTB-a, bez ikakve sanse da nadju novo zaposlenje. Predlaze da se zatvori Topionica i da se koncentrati preradjuju u Bugarskoj?! Drakulic odlicno zna da su Bor i Majdanpek pravo “bure baruta”, koje moze eksplodirati svakog momenta i oterati ceo Borski okrug u Rumuniju. Zbog gluposti i alavosti srpskih politicara izgubili smo Kosovo i Metohiju, a lako mozemo ostati i bez Borskog okruga, u kome se nalaze najvece hidroelektrane, luka u Prahovu i rudno bogatstvo RTB-a (ko 70% svih resursa u Srbiji).
Drakulic ne zeli da investira u novu tehnologiju, dok cena bakra ne poraste na 6.000 $/t (za 2-3 godine, ili krajem ovog veka)?! Zeli da prikrpi postojecu tehnologiju i poveca radnu temperaturu u reaktorima, da bi omogucio preradu “prljavih” veoma otrovnih i kancerogenih koncentrata, koji su na svteskom trzistui jeftiniji do 30%. Zeli da investira u povecanje rudarske proizvodnje do 60.000 tona bakra godisnje, a istovremeno da aktivira i Liniju br.2 u Topionici, koja godinama ne radi?! Time bi omogucio da se proizvede 150.000 tona katodnog bakra, koliko smo ranije maksimalno proizvodili, i to uglavnom iz uvoznih (prljavih) koncentrata?! Vidi moja dva komentara na clanak B92 (BIZ): “Drakulic nudi partnerstvo za RTB” od 22. januara, u kojima je to detaljno opisano.
Prvi moj clanak posle Petog oktobra u Borskim novinama imao je naslov: “Hvala Bogu, svanulo je!” U njemu sam detaljno opisao dogadjaje u Beogradu, posto sam bio vodja puta u borskom autobusu na putu od Bora do Beograda i proveo sledecih 24 sata u obezbedjenju prof. Micunovica. Nekoliko nedelja kasnije shvatio sam da “to nije to”, za sta sam se neprekidno borio celu deceniju, i postao jedan od najvecih kriticara DOS-ovih lidera u Srbiji. Sada mogu da kazem: “BRAVO Dinkicu! Bravo Vlado Srbije!” Povukli ste pravi potez, sto se tice Topionice. Ja vam javno cestitam. Secam se brojnih komentara i clanaka novinara i ljudi iz cele Srbije, koji nikada nisu videli Topionicu, ni sa tri kilometra daljine, ali su neprestano predlagali u raznim medijima da se ona zatvori. Ja sam stekao penziju u Topionici, izgubio zdravlje u njoj, skratio sebi zivot za bar dve decenije, nekoliko puta bio u opasnosti da i sam poginem. Zato drugim ocima gledam na Topionicu i sve ljude koji su radili u njoj. Na kraju krajeva, 1994. godine bio sam preds. Samostalnog sindikata Topionice, pa me i to obavezuje.
Boza Bogdanovic, Bor