„Ukoliko se ta dva propisa usvoje u poslednjem obliku koji je poznat javnosti i pre Zakona o restituciji mogla bi naneti nesagledive posledice i predstavljao bi dobar deo organizovane pljačke građana Srbije“, smatra Antić.

„Sve se radi da se očuvaju ili transformišu monopoli, da se spreči slobodno tržište. Sve se radi neverovatno brzo, kako bi se doneli zakoni koji će omogućiti promenu svojine nad gradskim građevinskim zemljištem i kako bi se Vladi Srbije omogućila njegova prodaja“, rekao je on i dodao da se Zakon o uređenju prostora i izgradnji međunarodnim faktorima u Srbiji predstavlja, pri tom, kao rešavanje pitanja restitucije.

   

„Ministarstvo finansija još uvek nije postupilo po obavezujućem rešenju poverenika za informacije od javnog značaja, da dostavi podatke što su u protekle dve godine radili po pitanju izrade Zakona o restituciji. Razlog je taj što nisu uradili ništa, izuzev manipulativnih procena o vrednosti imovine koja nije na tržištu“, dodao je Antić.

Srboljub Glišić, potpredsednik Narodne inicijative za restituciju oduzete imovine i ljudskih prava rekoa je na konferenciji da se u Beogradu potražuje svega 20 odsto građevinskog zemljišta koje je bilo građevinsko zemljište u trenutku oduzimanja, kad je Beograd imao svega 16.000 hektara građevinskog zemljišta. Danas ima 77.000 hektara građevinskog zemljišta. Potražuje se manje od 3.000 hektara građevinskog zemljišta, odnosno 4,3 odsto današnje površine.