Na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljena tekuća privredna kretanja u Srbiji Kanjevac je istakao da je industrijska proizvodnja u prvih sedam meseci ove godine smanjena za 17,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine što je pad od 2,3 odsto mesečno.

„Građevinska industrija je u prvoj polovini godine pala za 12,4 odsto dok je promet robe smanjen devet odsto“, rekao je Kanjevac i dodao da je ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih sedam meseci 2009. manja 37,5 odsto nego u isto vreme lane.

Kanjevac je istakao da je krajem juna 2009. spoljni dug Srbije iznosio 30,67 milijardi dolara, 2,4 odsto više u odnosu na stanje od pre mesec dana.

„To je povećanje oko 2,8 puta u odnosu na 2000.“, rekao je Kanjevac i dodao da je spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen, ali, pre svega zbog smanjenih porudžbina.

Tako je sada, kako kaže, pokrivenost uvoza izvozom 52 odsto što je povećanje u odnosu na pređašnjih 47 odsto, ali „to je rezultat krize i smanjene tražnje a ne uspešne privrede“, zaključio je Kanjevac.

     

On je dodao da su u julu u odnosu na jun porasle i ukupne devizne rezerve za 3,2 odsto, na oko 14 milijardi dolara. Kanjevac je kazao da je to skok od 7,7 odsto u odnosu na kraj prošle godine, ali da su na ovaj rezultat najviše uticali krediti.

Istraživanja Instituta pokazala su da je prosečna neto zarada u Srbiji u julu ove godine iznosila 32.553 dinara, 30.333 dinara u privredi i 37.284 dinara u vanprivredi. U odnosu na jun, zarade su realno porasle 3,4 odsto odnosno 2,5 odsto na godišnjem nivou.

U avgustu, cene na malo porasle su tek 0,1 odsto u odnosu na jul, što je, kako kažu u Institutu, u najvećoj meri, posledica pada cena poljoprivrednih proizvoda od 6,5 odsto.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja rekao je da je inflacija od 9,1 odsto u avgustu u odnosu na decembar 2008, i dalje visoka te da će ostati u okvirima gornje granice do deset odsto samo ukoliko ne porastu cene usluga ili proizvoda pod kontrolom države.

„Ukoliko dođe do rasta ovih cena uz tendenciju rasta cene nafte na svetskom tržištu projektovana inflacija biće premašena za jedan do dva odsto“, istakao je Đogović.

Đogović je ukazao na neophodnost reforme javnog sektora i smanjivanje državnog aparata, bez čega nema oporavka od krize.

„U avgustu je zaustavljen dalji pad privrede ali nema znakova oporavka privredne aktivnosti“, rekao je Đogović i dodao da su za oporavak neophodni „ozbiljni reformski zahvati“.

Neke od predstavljenih sugestija IZIT-a kreatorima ekonomske politike su postavljanje stručnosti ispred politike odosno izbegavanje politizacije ekonomskih mera, pokretanje transformacije javnog sektora i utvrđivanje odnosa u raspodeli društvenog proizvoda i to 65 odsto za privredu i 35 odsto za vanprivredu, određivanje strateških pravaca investiranja, povećanje poreza na dobit poslovnih banaka, ukidanje subvencionisanih kredita za domaću robu koji su do sada dali minoran efekat a opterećuju budžet.

   

Na listi sugestija su i stavljanje na stand by poziciju jednostrano primenjivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko do kraja godine ne dođe do odmrzavanja, lobiranje državnih institucija za domaću privredu, relaksiranje kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije i vraćanje poreza na finansijske transakcije.