Bundestagu će uskoro na glasanje biti podnet izmenjeni tekst sada važećeg zakona o korišćenju atomske energije.

Od osam atomskih centrala koje treba da budu zatvorene odmah, jedna će najverovatnije ostati delimično u funkciji do 2013. godine za slučaj da tokom narednih zima bude došlo do nestašica struje.

Preostalih devet nuklearki biće zatvarane postepeno od 2015. godine. Poslednje će u pogonu do 2022. ostati elektrane Izar II u Bavarskoj, Nekarvesthajm II u Baden-Virtembergu i Emsland u Donjoj Saksoniji.

Konzervativno-liberalna vlada kancelarke Merkel je pre samo nešto više od pola godine bila preinačila odluku socijaldemokratsko-zelene vlade kancelara Gerharda Šredera (Sćroeder) iz 2002. o zatvaranju nuklearki do 2025. Prema novom planu, trebalo je da nuklearke rade do 2036.

Preokret u atomskoj politici kancelarke Merkel nastupio je posle katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu. To joj je donelo delimično povećanje podrške birača, ali i žestoke kritike unutar stranke.

Protivnici joj prebacuju nedoslednu politiku, ali i ugrožavanje ekonomskih interesa zemlje koje bi, kako smatraju, moglo da nastupi u slučaju da dođe do nestašica struje ili drastičnih poskupljenja energije posle brzog zatvaranje nuklearki.

Bundestag bi već 8. jula trebalo da glasa o izmenjenom zakonu o atomskoj energiji.

Energetski koncerni koji upravljaju nuklearkama ne isključuju da će ustavnom sudu predati žalbu zbog novog zakonskog rešenja. Prema procenama sručnjaka energetski koncerni bi narednih godina, zbog prestanka korišćenja nuklearne energije, mogli da imaju gubitke i od preko 20 milijardi evra.