O postojanju logora pri Marangeu, jednom od najvećih nalazišta dijamanata u svetu, BBC je doznao od ljudi koji su i sami bili žrtve teških prebijanja ili seksualnog napastvovanja, ili su bili svedoci takvog nasilja.

Vlada Zimbabvea, zemlje sa juga Afrike koju vodi predsednik Robert Mugabe a kojoj je 2009. godine uvedena međunarodna zabrana na izvoz dijamanata, zasad nije reagovala na otkriće britanske medijske kuće.

Takve zabrane se uvode kako bi se sprečilo da takozvani "krvavi dijamanti" - dobijeni kroz tešku eksploataciju radnika ili dece - dospeju na unosno međunarodno tržište.

BBC je došao do internog dokumenta EU u kojem se tvrdi da dva zimbabveanska nalazišta, uključujući Marange, sada ispunjavaju međunarodne standarde i da hitno treba odobriti izvoz tamošnjih dijamanata.

Time bi se delimično ukinula trgovinska zabrana koju je Zimbabveu uvela međunarodna organizacija Kimberli proces (KP), nadležna za nadzor prometa dijamanata. Sankcije su bile uvedene zbog izveštaja o masovnim ubistvima i zlostavljanjima na nalazištu Marange iza kojih su, kako se tvrdi, stojale zimbabveanske snage bezbednosti.

Glavni logor za mučenje zvani "Dijamantska baza", o kojem je saznao BBC, nalazi se na kilometar i po od centralnog rudnika pri nalazištu Marange, a šef kompanije koja upravlja rudnikom bliski je prijatelj predsednika Roberta Mugabea.

Jedna od žrtava, koja tvrdi da je oslobođena iz logora u februaru, rekla je BBC-ju da tamo "rudari ponekad ne mogu da hodaju koliko dobiju batina". "Dobijemo 40 udaraca bičem ujutro, 40 udaraca popodne i 40 uveče", rekao je taj svedok, koji zbog batina i dalje ne može da koristi jednu ruku i veoma otežano hoda.

Prema njegovim rečima, po nogama je tučen cepanicama i kamenjem, a u logoru je proveo nekoliko dana, dok nisu dovedeni drugi zatvorenici.

Žene se iz logora otpuštaju brže, često nakon što budu silovane, tvrde bivši zatočenici, koji takođe navode da logor kod Marangea i još jednog rudnika postoje najmanje tri i po godine.

Jedan oficir u armiji Zimbabvea tvrdi da se mučenja i eventualna umiranja od batina zataškavaju.

Jedan bivši pripadnik paravojnih snaga bezbednosti naveo je da je 2008. godine lično mučio zatvorenike tako što im je gurao glave pod vodu dok ne ostanu bez vazduha i šibao ih po genitalijama. Prema njegovim rečima, za mučenje su metodično korišćeni psi, koji su navođeni da grizu zatočenike, vezane lisicama.

Svedoci navode da policija i vojska regrutuju civile da u Marangeu ilegalno vade dijamante za njih, a ti civili dospevaju u logore i bivaju kažnjavani ako zahtevaju za sebe veći udeo u profitu. U logore se odvode i civili koji vade dijamante za svoj račun.