Mada je Brejvik tražio ukidanje totalne izolacije i nazvao je "metodom sadističke torture", sudija Ugo Abelset je doneo odluku da se taj oblik pritvora produži do 19. septembra.

Sudija je rekao da je takvu odluku doneo jer bi u slučaju Brejvikovog kontakta sa nekim van zatvora postojao rizik da nestanu dokazi o počinjenom zločinu.

"Teško je biti zatvoren u jednu malu ćeliju", rekao je Brejvikov advokat Gejr Lipestad.

Ukupno 77 ljudi je poginulo u dva Brejvikova napada 22. jula. On je prvo aktivirao bombu blizu sedišta norveške vlade, kada je stradalo osam osoba, a samo nekoliko sati kasnije počeo je da puca na kamp mladih laburista na ostrvu Utoja i usmrtio 69 tinejdžera.

Brejvik je priznao krivicu za oba napada, a motiv je objasnio borbom protiv multikulturalizma i muslimanske invazije na Evropu.