"Realan progres u rebalansiranju globalne ekonomije je u najboljem slučaju bio skroman, uz rastuće rizike po svetsku privredu. Rizici su sve jači zbog pada poverenja, sve rasprostranjenijeg ubeđenja da moneterne vlasti nemaju čvrstu nameru niti želju da donesu potrebna rešenja. Razvoj događaja ovog leta potvrđuje da smo u novoj opasnoj fazi. Jasno je šta nas očekuje na kraju, rizikujemo sudar sa krahom slabašnog oživljavanja ekonomije", rekla je Lagard.

U istom tonu o nastalim ekonomskim prilikama govorio je nedavno i predsednik Svetske banke (SB) Robert Zelik, ističući da je svetsko tržište ušlo "u novu opasnu zonu". On je takođe naglasio da su investitori izgubili poverenje u ekonomsku politiku nekih ključnih zemalja.

"Mnogi berzanski akteri su izgubili poverenje u ekonomske odluke ključnih zemalja", rekao je Zelik naglašavajući da uz punu odgovornost tvrdi da su nas upravo ti događaji uz nestabilan ekonomski oporavak uveli u novu opasnu zonu.

Predsednik SB je istakao da od svetskih lidera očekuje da ozbiljno shvate ovo njegovo upozorenje, na šta je apelovala i Kristin Lagard. Ona, naime, smatra da vlade vodećih zemalja moraju da preduzmu nove korake na podsticanju ekonomije i zadrže monetarne stimulanse s obzirom da su inflatorni rizici za sada manji od opasnosti od nove recesije.

Lagar preporučuje SAD da preduzmu mere podrške tržištu stanogradnje i rada, i konsoliduju budžet, a Evropskoj uniji da obezbedi hitnu i prinudnu, značajnu rekapitalizaciju banaka.

"Ako izostanu takve odluke bićemo svedoci daljeg širenja ekonomske nemoći na ključne zemlje", istakala je Lagard uz napomenu da je rekapitalizacija osnovni uslov za stopiranje lančane reakcije krize. Jedna od mogućnosti za rekapitalizaciju je angažovanje sredstava Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.

Usporavanje svetske ekonomije očekuje i rusko ministarstvo za ekonomski razvoj. Zamenik ruskog ministra ekonomije Andrej Klepač smatra da će usporavanje pogoditi praktično sve zemlje, SAD, u manjoj meri Evropu, a dotaći će i zemlje u usponu, pre svega Kinu.

On predviđa da će tempo rasta svetske ekonomije usporiti, ne samo u 2012. već i 2013. godine, dok se u 2014. može očekivati izvesno ubrzanje.

Sada prisutne oscilacije svetske ekonomije ne predstavljaju drugi talas krize, već dugotrajnu tendenciju usporavanja tempa rasta, kako zbog pooštravanja budžetske politike i smanjenja budžetskog deficita, tako i zbog nagomilanih problema u bankarskom i realnom sektoru.