Velink, koji je i šef Centralne banke Danske, tvrdi da bi on i njegove kolege iz ECB mogle uskoro da raspravljaju o navedenim merama, nakon što je u javnosti bilo dosta negativnih reakcja zbog navodne bančine nespremnosti da "oštrije" snizi svoje kamate i usvoji druge odluke za stimulisanje sve tromije privrede zone evra.

Američka Uprava federalnih rezervi (Fed), Banka Japana (BOJ) i Banka Engleske (BoE) su, naime, već oštrije snizile vlastite bazne kamate i upumpale velika novčana sredstva u ekonomije svojih zemalja, kupujući vladine dužničke hartije od vrednosti, ili korporacijske dugove.

Bazna kamata ECB smanjena je početkom ovog meseca manje nego što se očekivalo - za četvrt procenta na 1,25 odsto - a bančini čelnici su tada izjavili da tu interesnu stopu sigurno neće menjati do početka maja.