Ekonom:east magazin, Broj 515, 01. april 2010.

Kako obračunati rate za otkup stanova

Poštovani gospodo, poštovani gospodine Ćulibrk,

Razlog zbog koga se javljam ovim putem je nedoumica u vezi sa revalorizacijom otplatnih rata za stanove koji su otkupljeni u skladu sa Zakonom o stanovanju (posle 1994. godine). Naime, ovim zakonom je predviđeno da se stanovi mogu otkupiti na rate. U tom slučaju se ukupan dug, u skladu sa članom 23, deli na rate, s tim da se tako utvrđene otplatne rate usklađuju dva puta godišnje (za periode I-VI i VII-XII) sa kretanjem cena na malo u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike za obračunski period.

Po podacima RZZS u periodu januar – jun 2004. stopa rasta cena na malo u RS bila je 0,953 (dakle negativan rast), a prosečna bruto zarada u privredi RS zabeležila je rast od 5,2 odsto (stopa rasta 1,052). Mišljenja sam da je, u konkretnom slučaju, usklađivanje otplatnih rata i ostatak duga za naredni obračunski period (VII-XII/2004), trebalo uraditi koeficijentom 0,953. Istog mišljenja je i dosta mojih kolega i prijatelja, ali ima i onih koji su suprotnog mišljenja - među njima ima i naučnih radnika, doktora nauka itd. Preduzeća „Cekos“ i „Privredni savetnik“ u svojim stručnim časopisima „Informator“ (broj 16/2004, strana 41), i „Privredni savetnik“ (broj 14;15/2004), objavili su podatak da se revalorizacija rata za navedeni period vrši koeficijentom 1,00, sa obrazloženjem da je „koeficijent kretanja zarada za taj period negativan“. S obzirom na različite stavove u vezi s navedenom revalorizacijom, razlog zbog čega se obraćam uredništvu časopisa „Ekonom:east“ za pomoć u tumačenju u vezi sa revalorizacijom je to što mi gospodin Milan Ćulibrk, koga često gledam na TV, kad su u pitanju ekonomske teme uliva dosta poverenja.

Očekujem da ćete imati vremena i strpljenja, i da ćete mi pomoći u razjašnjenju ove nedoumice. Unapred se zahvaljujem i izvinjavam ukoliko ovo nije uobičajen način komuniciranja.

S poštovanjem, Nedeljko Vranjković, dipl.inž. saobraćaja.

ODGOVOR UREDNIŠTVA: Hvala na poverenju u našu redakciju i njene ljude. Problem je interesantan, pretpostavljamo ne samo za vas koji ste ga delom rešili, pa vam nećemo odgovarati lično, već ćemo se pobrinuti da sve što vas muči, novinarski istražimo u nekom od narednih brojeva.

Komentari (4)

Unestite tekst komentara:

05. avgust 2010. 14:44:41

| Bosko

Reč je o nekorektnom tumačenju i primeni Zakona o stanovanju od strane onih važnih službenika Ministarstva finansija koji su svojevremeno bagatelno otkupili društvene stanove, a sada treniraju strogoću na veoma malobrojnom delu stanovništva. Direktna negativna a moguća posledica, po nas koji nismo bili dovoljno pametni da "iskoristimo ponudjenu priliku države" kada je trebalo, jeste da, u slučaju pada plata, objektivno rastu mesečne rate otplate stanova, jer one po ovakvom tumačenju ne mogu ići nadole, već samo rasti ili stagnirati, kada treba da idu nadole. "Kretanje" koje se pominje u odgovarajućoj zakonskoj odredbi je prihvaćeno da ima jednosmerni karakter, naravno u korist države a ne u interesu ovih malobrojnih jadnika. U slučaju drastičnog pada plata (npr.kakav je bio ranih 90-tih) moguće je da rate postanu približne platama, pa čak i da ih prevaziđu. Ta "prisilna stagnacija" revalorizacionog koeficijenta se dogodila već dva puta (2004. i 2009.) do sada, ali nije bilo javnog, dovoljno glasnog, protesta koji bi skrenuo pažnju na ovu anomaliju.

Pravi potez države bio bi da precizira, dopuni ili izmeni važeći Zakon o stanovanju tako što bi olakšao da se ti 40 godišnji krediti što pre likvidiraju i time prekine mrcvarenje ljudi koji već sada mesečno izdvajaju za otplatu stana više nego što su njihove "pametne" komšije izdvojile za kupovinu celog stana krajem 93-će ili početkom 94-te godine.

29. novembar 2010. 09:53:25

| Miomir

Da li je moguće, prema tumačenju Vojno građevinske direkcije, ako je ugovoren otkup stana na 40 godina, posle nekoliko godina uplaćivanja rata, ako želite da otplatite preostali deo - on se obračunava ponovo sa prosečnom bruto zarado od tog momenta ne ražunajući otpaćeni deo, tako da iznosi više od prvog obračunavanja prilikom zaključivanja ugovora. Ovakva praksa i tumačenje zakona nema vezi sa normalnim razumom, jedino je u vezi sa onima koji su predlagali i usvajali zakon da bi 90-tig godina otkupili stan za kutiju cigareta dok je za moj stan od 84 mk. u 2009. god. 3,500.000 dinara, a sada ako bi otlatio odjednom čitav iznos iznosio bi oko 4,000.000 dinara.

15. april 2011. 16:15:56

| Jelena

Isti problem i ja imam kao i Miomir. I cena ce iz meseca u mesec biti samo veca. A objasnjenja racunice su im totalno nejasna i ne ulivaju poverenje. I ako u ugovoru pise da se za obracun rata uzima maloprodajna cena u republici ili prosecna neto zarada u Srbiji zasto onda obracunavaju bruto zaradu ane neto???

31. januar 2012. 15:12:28

| izigrani

Vojni objekat 24 na Bezanijskoj kosi koji je u izgradnji vec dugi niz god. podeljen je pripadnicima vojske kao konacna stambena resenja. ZGRADA NIJE PIPNUTA BUKVALNO 12 GODINA A STIGLA JE DO TRECEG SPRATA, MI SMO RESENI KAO STAMBENI PROBLEMI, NEMAMO SVOJ STAN, PLACAMO VELIKE KIRIJE I RAZMISLJAMO AKO SE IKADA USELIMO U TE STANOVE KAKO CEMO IH OTKUPITI KADA SMO OSTARILI I IZGUBILI SVAKU NADU.