Poslednja kupovina vremena

Autor: Katarina Marković

Foto: Saša Čolić

Najvažnije u ovom trenutku nije šta srpska strana najviše može da iskamči u dijalogu, već da što duže prolongira pregovore o težim pitanjima s obzirom na to da je još slaba za suštinsko suočavanje. Cinici bi postavili pitanje šta će se to u svesti srpske političke elite promeniti u budućnosti, ako ni danas, deceniju posle kraha Rambujea, nije sazrela da se uhvati u koštac sa kosovskim problemom

“Iluzije o ponavljanju Rambujea ili Beča treba ostaviti kod kuće, jer ovo nisu takvi pregovori. Drugačija je situacija, drugačiji je Balkan i drugačije Kosovo. Nema više anđela ni đavola. Naći ćemo rešenja u kojima svi dobijaju”, ovako je nekoliko dana pre odlaska u Brisel, Borko Stefanović, zastupnik srpske strane za jedan dnevni beogradski list opisao situaciju u kojoj počinju pregovori dve suprotstavljene strane uz međunarodno merkanje.

Biće da je šef delegacije, inače državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, mislio da je tih dana, pre 12 godina bila jasno podvučena crta između Albanaca kao stradalnika i Srba kao loših momaka. Baš kao što su i danas početne pregovaračke pozicije obe strane toliko udaljene da domaći zvaničnici licitiraju da će se dijalog voditi najmanje deceniju. Stoga je u pravu šef srpskog pregovaračkog tima kada kaže da je danas situacija drugačija jer niko se verovatno nije osetio doraslim da stavi tačku na istorijski spor za 17 dana kako se to pokušalo mirovnom konferencijom u pariskom dvorcu 1999.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.