Povratak karađoza na mala francuska vrata

Autor: Dragana Nikoletić

Na dan prezentacije spremno je deset komada, kratkih ali efektnih, prikazanih na četiri ekrana. U mraku se smenjuje prezaposlena sekretarica, tri verzije Pinokija, jedna dvoglava, vrlo pričljiva aždaja, Fema i njena ćerka iz „Pokondirene tikve“...

Poznavaoci teatra senki, a takvih nema mnogo u zemlji koja je proterala pučki lutkarski igrokaz „karađoz“ još krajem 19. veka u korist, kako se smatralo, progresivnog pozorišta sa Zapada, a koji su i dotad proganjale turske vlasti kao subverzivan, znaju kakva je čast biti polaznik radionice Žan-Pjera Leskoa, profesora na Internacionalnom lutkarskom institutu u Šarlvil-Mezijeru u Francuskoj.

Fizički nalik genijalnom Pikasu, slične energije kad krene da animira kartonskog Pinokija i policajca koji ga vara za tri novčića, menjajući glasove u skladu sa dijalogom, došao je u prestonicu na poziv Centra za likovno obrazovanje u Šumatovačkoj i Francuskog instituta u Beogradu. Tačnije, u Obrenovac, gde je u tamošnjem Domu kulture i sportova šest dana uvodio 20 učenika u tajne ove drevne umetnosti. Nju su proslavili Indusi, Kinezi, Grci, Kiprani, Kambodžanci (...), a kod nas upravo Turci, razlikujući se po finesama u izradi protagonista, izvora svetlosti, platna i poruci koju su vekovima prenosili.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.