Rohatinski je na pitanje da li kriza u Hrvatskoj dosegla dno, rekao da odgovor zavisi od toga šta se podrazumeva pod krizom.

"Ako pođemo od uobičajenog načina gledanja da je kriza nastupila u jesen 2008. i da se manifestuje kao recesija, onda smo dosegli dno krize i iz recesije bismo mogli izaći već u prvom delu 2010. Ako, pak, krizu promatramo sa suštinskog aspekta, s aspekta stvaranja preduslova koji su doveli do krize, a u Hrvatskoj su počeli 2004. s rastom inostranog duga, s povećanjem deficita i stvaranjem 'mehura' na tržištu vrednosnih papira i nekretnina, onda će nam, želimo li izaći iz takve krize, za koju sad plaćamo cenu svih pređašnjih neracionalnosti, trebati mnogo više vremena i bitno drugačiji pristup", rekao je Rohatinski za HRT.

Na pitanje hoće li HNB ponovo intervenisati, vezano uz nelikvidnost u državi i ekonomiji, Rohatinski je odgovorio kako je pre godinu dana tvrdio da, zahvaljujući merama HNB i u sistemu akumulisanim rezervama, u Hrvatskoj neće doći do kreditnog sloma ni deprecijacije kursa i da se to ostvarilo.

On je naveo da je posledica toga da će ukupni krediti u zemlji u 2009. ipak imati pozitivna kretanja i rast od otprilike dva odsto, a kad se dodaju i krediti dobijeni iz inostranstva, šest procenata. "To je jedina stavka u finansiranju i proizvodnje, a i potrošnje, koja u 2009. ima rast", kazao je on.

"Činjenica je i to da je zbog problema u finansiranju deficita državnog budžeta došlo do istiskivanja privatnog sektora sa tržišta kredita", naveo je on, dodajući da je država uzela sav prirast kredita iz bankovnog sistema, dok krediti preduzećima i stanovništvu stagniraju.