Prvi čovek MMF-a je, međutim, izrazio uverenje da Grčkoj ta pomoć neće biti potrebna, pošto će vlada u Atini, "preduzeti sve neophodne korake i uspeće da sama savlada sadašnju finansijsku krizu".

Gostujući u emisiji francuske radio stanice RTL, Stros-Kan je istakao da je MMF spreman da pomogne Grčkoj.

On je dodao da je misija te međunarodne finansijske institucije već u Atini gde, na zahtev grčke vlade, pruža stručne savetodavne usluge.

Ukoliko Atina bude tražila da MMF interveniše, to ćemo i učiniti, naglasio je Kan, dodajući, međutim, da u potpunosti shvata Evropljane da žele i nastoje da taj problem reše sami među sobom.

Stros-Kan je ocenio da je situacija u Grčkoj ozbiljna, ali da se ta zemlja ne nalazi na pragu bankrotstva.

Grčka bi polovinom marta trebalo da Briselu saopšti tačne vremenske okvire u kojima namerava da uvede mere štednje, a do polovine maja bi grčka vlada trebalo da predloži dodatne mere, čiju će realizaciju Evropska komisija (EK) pratiti svaka tri meseca. EK je juče uz odgovarajuće preduslove, usvojila plan mera štednje koje je predložila Grčka, čiji je cilj da se do 2012. godine smanji budžetski deficit te zemlje ispod tri procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Grčka se našla u velikoj finansijskoj krizi nakon što je u javnost izbilo da je njen budžetski deficit lane dostigao čak oko 12,7 procenata BDP-a, što je preko tri puta više od kriterijuma Mastrihtskog sporazuma.

Zbog toga su najpoznatije svetske rejting agencije krajem 2009. smanjile kreditni rejting Grčke, dok su finansijska tržišta smanjila tražene iznose grčkih vladinih dugoročnih hartija od vrednosti na rekordan nivo.

Sve to je značajno otežalo finansiranje duga novim kreditima, a Grčka bi, samo u ovoj godini, trebalo da isplati oko 50 milijardi evra na ime dugoročnih hartija od vrednosti.