1. Vukovar i izvinjenja

Predsednik Srbije Boris Tadić izvinio se 4. novembra na Ovčari kod Vukovara za nevine žrtve stradale tokom rata rekavši da se priznanjem zločina, izvinjenjem i žaljenjem stvaraju mogućnosti za oproštaj i pomirenje.

Tadić je prvi predsednik Srbije koji je došao na mesto gde je u novembru 1991. ubijeno 200 hrvatskih zarobljenika i civila. Istog dana predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je u Paulin Dvoru kod Osijeka, gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih civila, da te žrtve zaslužuju izvinjenje.

Josipović se 14. aprila u Sarajevu izvinio za učešće Hrvatske u politici koja je devedesetih pokušavala da podeli BiH, a kao prvi predsednik Hrvatske koji je došao u Republiku Srpsku 30. maja odao je poštu na mestima ratnog stradanja Hrvata, Srba i Bošnjaka.

Skupština Srbije je 31. marta usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, a komemoraciji povodom 15. godišnjice srebreničkog masakra prisustvovali su predsednik Srbije i lideri ostalih zemalja regiona.

   

2. Dobrosusedstvo

U godini koja je počela srpskom kontratužbom protiv Hrvatske, za genocid, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 4. januara i bojkotom regionalnih skupova zbog učešća Kosova kao samostalne države, susret novog predsednika Hrvatske Ive Josipovića i predsednika Srbije Borisa Tadića 24. marta u Opatiji označio početak uzlazne putanje u odnosima u čitavom regionu.

Tadić i Josipović sastali su se osam puta, uključujući regionalne inicijative i trojne sastanke na kojima su učestvovali i lideri drugih bivših jugoslovenskih republika. Petog marta u Ptuju u Sloveniji održan je prvi sastanak premijera Hrvatske i Slovenije i predsednika Srbije, a 29. maja predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH na svečanoj sesiji povodom 10. godišnjice Igmanske inicijtive u Sarajevu potpisali su zajedničku deklaraciju u kojoj se naglašavaju važnost evropske perspektive i
dobrosusedstva za stabilnost čitavog regiona.

   

3. Ostavka Đukanovića

Crnogorski premijer Milo Đukanović 21. decembra objavio da odlazi sa položaja predsednika vlade.

Đukanović, koji je Crnu Goru doveo do samostalnosti i kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, odbacio je optužbe da odlazi pod međunardonim pritiskom zbog umešanosti u korupciju i kriminal, a poređenja s bivšim hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom nazvao je trućanjem medija.

Lider koji je najduže opstao na vlasti u regionu rekao je da ostaje u Crnoj Gori, gde će se posvetiti biznisu. Đukanović ostaje i na čelu vladajuće Demokratske partije socijalista čime, po oceni analitičara, zadržava i uticaj na vlast.

Potpredsednik vlade, nekadašnji predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović, takođe je dao ostavku na mesto u Vladi.

Ministar finansija i potpredsednik u dosadašnjoj Đukanovićevoj vladi Igor Lukšić postao je novi premijer.

   

4. Hapšenje Sanadera

Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader uhapšen je 10. decembra u Austriji na osnovu optužbi u Hrvatskoj za krivična dela dok je bio na čelu Vlade.

Sanader je napustio Hrvatsku dan ranije neposredno pre no što mu je Sabor ukinuo poslanički imunitet. On je 4. januara isključen iz Hrvatske demokratske zajednice u kojoj je bio počasni predsednik otkako u julu 2009. dao ostavku na fukciju premijera. U Sabor se vratio 22. oktobra pošto mu je na njegov zahtev aktiviran poslanički mandat.

Sanader se u Hrvatskoj tereti za udruživanje radi izvršenje krivičnog dela i zloupotrebu položaja i ovlašćenja. Sud u Zagrebu odredio mu je jednomesečni pritvor i raspisao poternicu za njim.

   

5. Izbori u BiH

U BiH su 3. oktobra održani šesti opšti izbori od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i uspostavljanja mira u toj zemlji 1995. Građani su birali članove Predsedništva BiH, poslanike u parlamentu BiH, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, poslanike za entitetske parlamente i skupštine kantona u Federaciji BiH.

Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH izabran je sin prvog predsednika BiH Alije Izetbegovića Bakir Izetbegović, hrvatski član je Željko Komšić iz SDP-a, a srpski Nebojša Radmanović iz SNSD-a. Novi predsednik RS je bivši premijer Milorad Dodik.

Po oceni analitičara, izbori su pokazali da je i 15 godina posle rata BiH i dalje nacionalno duboko podeljeno društvo u kom političari umesto rešavanja životnih problema nastoje dodatno da naglase međunacionalne razlike u zemlji. Izbori su održani i bez usvajanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci protiv BiH, kojom je naloženo vlastima u BiH da u Izbornom zakonu promene diskriminirajuće odredbe.

   

6. Crna Gora dobila status kandidata za EU

Na samitu Evropske unije 17. decembra u Briselu lideri EU odborili Crnoj Gori status kandidata za punopravno članstvo u EU, na preporuku Evropske komisije.

O datumu početka pregovora o članstvu odlučivaće se u novembru 2011. pošto Evropska komisija utvrdi da li su vlasti u Podgorici ispunile ključne uslove jačanja vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo naglasio je da odluka o davanju statusa kandidata za članstvo Crnoj Gori predstavlja veoma snažan znak privrženosti Unije
evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana.

   

7. BiH i Albaniji ukinute šengenske vize

Državljani BiH i Albanije od 19. decembra mogu bez viza da putuju gotovo po gotovo čitavoj Evropi pošto je stupila na snagu odluka Saveta ministara EU od 8. novembra kojom su im ukinute vize za putovanja u šengenski prostor zemalja EU.

Zbog problema s povećanim brojem azilanata nakon ukidanja šengenskih viza Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori 2009. istovremeno je na snagu stupila odluka o uvođenju dvostrukog mehanizma nadzora i ranog upozoravanja za sve zemlje Zapadnog Balkana. Nakon ukidanja šengenskih viza Albaniji i BiH, viznom
liberalizacijom obuhvaćen je čitav Zapadni Balkan osim Kosova.

 

8. Šljivančaninu smanjena kazna, Haradinaju novo sudjenje

Apelaciono veće Haškog tribunala je prvi put u istoriji posle vanrednog preispitivanja 7. decembra poništilo pravosnažnu presudu i oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, osuđenom za pomaganje i podržavanje zločina na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991, smanjilo zatvorsku kaznu sa 17 na 10 godina.

Apelaciono veće osporilo je i prvostepenu oslobađajuću presudu u slučaju Ramuša Haradinaja optuženog za zločine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu, tako što je 21. jula usvojilo žalbu Tužilaštva, pa će suđenje bivšem zapovedniku OVK biti delimično ponovljeno.

Haradinaj je uhapšen prethodnog dana po zapečaćenom nalogu Tribunala i prebačemn u Hag. Haški tribunal će, prema rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojenoj 22. decembra morati da završi sve predmete do kraja 2014, ali je uspostavljen međunarodni rezidualni mehanizam na koji će biti
prebačeni postupci nakon tog roka, što treba da omogući da haški optuženici budu procesuirani pred Tribunalom i ako budu uhapšeni nakon njegovog zatvaranja.

   

9. Ganić uhapšen i oslobođen, Jurišić na slobodi

Član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić uhapšen 1. marta na aerodromu u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i 18 osoba iz BiH Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u
Sarajevu 3. maja 1992. Sud u Londonu je 27. jula odbio zahtev Srbije za njegovo izručenje uz obrazloženje da je reč o politički motivisanom procesu.

U oktobru je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu nekadašnjem starešini MUP-a BiH Iliji Jurišiću koji je u Srbiji osuđen na 12 godina zatvora zbog učešća u ratnom zločinu nad kolonom JNA u Tuzli 1992.

Slučajevi Ganić i Jurišić bili su sporna pitanja u odnosima Beograda i Sarajeva. BiH nije imala ambasadora u Beogradu više od dve godine, a zbog nedobijanja dozvole da poseti Jurišića u zatvoru predsednik Predsedništva BiH Haris Silajdzić je krajem maja otkazao posetu Srbiji.

   

10. Umro Ričard Holbruk

Američki diplomata Ričard Holbruk, koji se smatra tvorcem Dejtonskog mirovnog sporazuma, umro je 14. decembra, na 15. godišnjicu potpisivanja tog sporazuma 1995. u Parizu.

Kao pomoćnik državnog sekretara za evropska pitanja od 1995. Holbruk se angažovao na uspostavljanju mira i pokretanju pregovora u SFRJ. Idejni je tvorac Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH, što SAD smatraju jednim od svojih najvećih diplomatskih uspeha.

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić kom se u Haškom tribunalu sudi za ratne zločine nameravao je da Holbruka pozove za svedoka na suđenju. Karadžić je nakon izručenja Tribunalu tvrdio da mu je Holbruk u julu 1996, delujući i u ime UN, garantovao da mu neće biti suđeno pred Tribunalom ako se povuče sa
čela RS i Srpske demokratske stranke.