1. Srbija na udaru prirodnih katastrofa

Srbija je ove godine bila na udaru prirodnih katastrofa, zemljotresa i poplava.

Kraljevo je u noći između 2. i 3. novembra pogodio zemljotres jačine 5,4 stepeni Rihterove skale, u kom su dve osobe poginule, a pričinjena je velika šteta. Kraljevčani su prijavili oštećenje 16.000 objekata.

Poplave su ove godine pričinile štetu koja se meri milijardama dinara. Zbog otapanja snega sa planina u februaru je porastao nivo reka u Srbiji, pa je u okolini Aleksinca bilo poplavljeno oko 20 sela. U lozničkom kraju izlila se reka Jadar, a u Rasinskom okrugu nabujala Ribarska reka poplavila je oko 100 hektara obradivih površina, a oštećena su i četiri lokalna puta. Reka Pčinja u maju je poplavila Trgovište, jednu od najsiromašnijih opština u Srbiji. U bujici je nastradalo dvoje ljudi. Zbog visokog vodostaja Drina se 2. decembra izlila i poplavila blizu 1.000 objekata i 6.000 oranica. U isto vreme izlio se i Lim i Prijepolju i okolini, prema prvim procenama, naneo štetu od 419 miliona dinara.

 

2. Upitnik i ratifikacija SSP-a

Komesar EU za prošrenje Štefan File uručio 24. novembra premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću Upitnik na osnovu kog EU treba da oceni spremnost Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Upitnik sadrži 2.483 pitanja koja su razvrstana u 33 poglavlja. Rok za slanje odgovora je 1. februar 2011. Pre slanja Upitnika, Savet ministara spoljnih poslova članica EU je 25. oktobra odlučio je da kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje. Očekuje se da će EK mišljenje o kandidaturi doneti u drugoj polovini 2011.

Ministri spoljnih poslova EU odlučili su 14. juna u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU sa Srbijom o stabilizaciji i pridruženju. Sporazum je do sredine decembra ratifikovalo 10 od 27 članica EU, Španija, Malta, Bugarska, Estonija, Madjarska, Slovačka, Italija, Slovenija,
Austrija i Kipar.

 

3. Izbor patrijarha i raskol u SPC-u

U Pećkoj patrijaršiji 3. oktobra svečano uveden u tron patrijarh Irinej, 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Za patrijarha je izabran 22. januara 2010. i na toj dužnosti je nasledio preminulog patrijarha Pavla.

Sabor SPC-a u novembru je račinio vladiku Artemija i vratio ga u red monaha. Artemije je prethodno penzionisan pošto su utvrđene finansijske malverzacije u Eparhiji raško-prizrenskoj koju je vodio, a zatim mu je zabranjeno sveštenodejstvo jer je odbio poslušnost crkvenom vrhu. Pošto je raščinjen, on je sa svojim pristalicama pokušao da uđe u manastire na Kosovu, zbog čega su podnete krivične prijave. Protiv Artemija i grupe monaha u toku je pretkrivični postupak.

 

4. Parada ponosa i neredi na ulicama

U Beogradu je 10. oktobra održana Parada ponosa, koju su obezbeđivale jake policijske snage. Nešto više od 1.000 ljudi prošetalo je centrom Beograda zahtevajući od države da učini sve kako bi se popravio položaj LGBT-osoba u društvu.

Parada ponosa prošla je bez incidenata, ali su se na više lokacija u centru grada sukobili protivnici Parade i policije, a kamenovano je i zapaljeno prizemlje zgrade u kojoj je sedište Demokratske stranke. Kamenovana je zgrada Socijalističke partije Srbije i Liberalno-demokratske partije, a polupano je i nekoliko stakala na zgradi Radio-televizije Srbije.

U sukobima oko 6.000 huligana i policije povređeno je više od 140 osoba, među njima 124 policajca, zapaljeno je nekoliko kontejnera, oštećeno više policijskih vozila, opljačkano nekoliko prodavnica, a oštećeno je i više automobila.

Policija je uhapsila vođu deničarskog pokreta Obraz Mladena Obradovića i privela više od 200 izgrednika.

 

5. Ukidanje obaveznog vojnog roka

Skupština Srbije usvojila 15. decembra Odluku o ukidanju obaveze služenja vojnog roka, koja predviđa da ta obaveza prestane 1. januara 2011.

Tom odlukom je završena profesionalizacija vojske, ali i ukinuta tradicija koja je u različitim oblicima trajala više od 120 godina. Poslednja generacija regruta, koja je odlučila da vojsku služi po starom zakonu, prema kom rok traje šest meseci, u redove Vojske Srbije stupila je početkom decembra.

 

6. Nacionalne manjine

Prvi izbori za Savete nacionalnih manjina u Srbiji održani su 6. juna 2010, a pozivu za glasanje odazvalo se 54,5 odsto od 436.334 birača upisanih u posebne biračke spiskove za pripadnike manjinskih zajednica.

Na izborima na kojima su direktno glasali pripadnici manjina učestvovalo je 16 zajednica, dok su tri manjinske zajednice, Hrvati, Slovenci i Makedonci, predstavnike izabrale na elektorskim skupštinama.

Nacionalni savet Bošnjaka jedini nije formiran. Ministarstvo za ljudska prava ne priznaje Savet koji je 7. jula formirala Bošnjačka kulturna zajednica Muamera Zukorlića, uz podršku Bošnjačkog preporeda, jer tvrdi da je za formiranje tog tela neophodna dvotrećinska većina glasova. Zbog toga što Savet nacionalne manjine Bošnjaka nije počeo da funkcioniše do 9. decembra, u roku šest meseci od proglašenja rezultata izbora,
bošnjačka manjinska zajednica, prema najavama Ministarstva, ponovo će se na izborima izjašnjavati o kandidatima koji će formirati novi savet.

 

7. Uručenje Nobelove nagrade za mir

Odluka Srbije da 10. decembra ne prisustvuje dodeli Neobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobou izazvala oštre kritike međunarodne i domaće javnosti.

Odlukom ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da predstavnik Srbije ne prisustvuje ceremoniji dodeljivanja te nagrade, Srbija se našla među 19 zemalja koje nisu prihvatile poziv da njihovi predstavnici prisustvuju uručenju Nobelove nagrade za mir.

Posle kritika u javnosti, zaštitnik građana Saša Janković je odlučio da ode u Oslo, a Vlada Srbije mu ustupila avion. 

 

8. Izbori na Kosovu i ostavka predsednika

Na Kosovu 12. decembra održani prvi parlamentarni izbori po proglašenju nezavisnosti u februaru 2008. Na izbore je izašlo 47,8 odsto birača. Najviše glasova osvojila je Demokratska partija Kosova Hašima Tačija. Od
osam srpskih partija koje su izašle na izbore najviše glasova dobila Samostalna liberalna stranka. Srbi imaju 10 zagarantovanih poslaničkih mesta u Skupštini Kosova s 120 mandata.

Konačni rezultati izbora još nisu poznati zato što će izbori, zbog nepravilnosti, biti ponovljeni 9. janura u tri opštine u potpunosti i u dve delimično.

Izbori su usledili nakon ostavke predsednika Kosova Fatmira Sejdiua i raspuštanja Vlade kojoj je Skupština Kosova izglasala nepoverenje početkom novembra. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu podneo je krajem
septembra ostavku na tu dužnost jer je Ustavni sud ocenio da je prekršio Ustav ostankom na funkciji predsednika Demokratskog saveza Kosova.

 

9. Deklaracije i ratni zločini

Skupština Srbije usvojila 31. marta Deklaraciju kojom osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Parlament je šest i po meseci kasnije usvojio i deklaraciju kojom osuđuje zločine nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije tokom oružanih sukoba u SFRJ i izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO-bombardovanja.

 

10. Ugovori o izručenju

Srbija s Hrvatskom i Crnom Gorom potpisala ugovore o međusobnom izručenju svojih državaljana, dok najavljivani sporazum s Bosnom i Hercegovinom nije potpisan dok BiH ne promeni Ustav.

Ministri pravde Srbije i Hrvatske Snežana Malović i Ivan Šimonović potpisali 29. juna u Beogradu Ugovor o međusobnom izručenju svojih državljana koji su okrivljeni ili osuđeni za organizovani kriminal i korupciju.

Pripadnik Zemunskog klana Sretko Kalinić, koji ima državljanstvo i Srbije i Hrvatske, prvi je osuđenik koji je izručen Srbiji na osnovu tog ugovora, 25. avgusta. Kalinić je uhapšen u Zagrebu pošto je na njega pucao Miloš Simović, takođe odbegli pripadnik klana. I jedan i drugi u Srbiji su osuđeni u odsustvu na višedecenijske kazne zatvora za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića i za više ubistava, omica i terorističkih napada.

Simović je uhapšen dva dana kasnije u pokušaju da ilegalno pređe iz Hrvatske u Srbiju kod graničnog prelaza Batrovci i istog dana prebačen u zatvor u Zabeli na odsluženje zatvorske kazne.

Kalinić je 24. avgusta u Zagrebu osuđen na 18 meseci zatvora zbog falsifikovanja dokumenata.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović i ambasador Crne Gore u Beogradu Igor Jovović potpisali su 29. oktobra Sporazum o izručenju kojim se predvidja međusobna ekstradicija državljana osumnjičenih
za teška krivična dela.

Odmah posle potpisivanja Sporazuma, usledila su prva hapšenja u obe države. Snežana Malović je 8. decembra izjavila da je potpisala rešenje kojim se odobrava da državljanin Srbije Zlatko Ajković bude izručen Crnoj Gori koja ga traži zbog ubistva u pokušaju i da je to prvi slučaj ekstradicije domaćeg državljanina
Crnoj Gori po osnovu ugovora o izručenju.