Sud je jednoglasno ocenio da je neustavna odredba po kojoj se manjinama koje u Hrvatskoj učestvuju s više od 1,5 odsto stanovnika, odnosno srpskoj manjini, unapred garantuju najmanje tri poslanička mesta na osnovu opšteg biračkog prava, a ostalim manjinama ispod tog postotka dvostruko pravo glasa.

Sudije Ustavnog suda su ocenile da na idućim izborima ta pravila nije dopušteno primeniti, iako smatraju da s ustavno-pravnog aspekta nije sporno dvostruko pravo glasa, odnosno pozitivna diskriminacija za predstavnike manjina.

"S ustavno-pravne strane gledano, nije dopušteno da se u okviru opšteg biračkog prava, dakle izbora u deset izbornih jedinica, bilo kome unapred osiguravaju poslanička mesta u Saboru", zaključile su sudije.

Tako će kao i na prethodnim parlamentarnim izborima srpska manjina kao najveća birati do tri poslanika, a ostale manjine ukupno pet poslanika u posebnoj izbornoj jedinici. Pripadnici manjina odlučivaće hoće li glasati za svog manjinskog ili građanskog predstavnika.

U obrazloženju odluke, sud je Saboru ostavio pravnu mogućnost da donese nove propise kojima će pitanja sadržana u ukinutom 1. članu Ustavnog zakona urediti na način koji uvažava zahteve u skladu s Ustavom.

Predsednica Ustavnog suda Jasna Omejec rekla je da svojim odlukama Ustavni sud ne umanjuje prava nacionalnih manjina niti narušava pravnu sigurnost.

Sudije su odbacile tumačenja da će ukidanjem spornog člana doći do ustavne krize jer se izborna pravila menjaju u izbornoj godini, navodeći da se ta ustavna zabrana ne odnosi na izbore manjinskih poslanika.

Poslednjih dana pojavile su se špekulacije da su sudije Ustavnog suda izložene velikom pritisku kako bi ostavili na snazi ustavni zakon koji je izmenjen sredinom prošle godine.

Navodno, takav model najviše odgovara Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci (SDSS) koja je koaliciji partner vladajuće Hrvatske demokratske zajednice. Zbog mogućnosti da bude ukinuta odredba ustavnog zakona o pravima manjina protestovali su predstavnici SDSS, kao i predstavnici italijanske manjine.

Ocena ustavnosti ustavnog zakona pokrenuta je na zahtev Srpskog demokratskog foruma, Hrvatskog helsinškog odbora, udruženja građana GONG, Socijalističke partije Hrvatske i Đure Kalanje kao privatne osobe.

Ustavni sud je ukinuo i dve podstavke ustavnog zakona o pravima manjina koje se odnose na položaj Srpskog narodnog veća kao udruženja i kao pravne osobe što u ustavni zakon unosi neprihvaljitiv stepen pravne nedoslednosti.