Ministarstvo finansija je objavilo formalnu ponudu bankama i drugim investicionim fondovima kojom su poverioci pozvani da prihvate gubitak više od polovine nominalne vrednosti obveznica koje drže, u zamenu za nove obveznice, sa dužim rokovima dospeća.

To je sastavni deo drugog međunarodnog paketa pomoći Grčkoj, u okviru kojeg će ona dobiti 130 milijardi evra u zajmovima za spasavanje, u zamenu za nastavak oštrih mera štednje.

Smanjenje duga će prinuditi privatne vlasnike obveznica da ih razmene za novim 53,5 odsto niže nominalne vrednosti, dužim rokovima dospeća - do 30 godina i nižim kamatnim stopama - 2 odsto godišnje do 2015, 3 odsto do 2021. i 4,3 odsto posle toga.

Privatni vlasnici obveznica će dobiti isplatu 30 milijardi evra kao deo dogovora. To će se platiti od 130 milijardi iz paketa pomoći.

Formalna objava ponude za zamenu obveznica je izdata posle sastanka Vlade o primeni novih mera štednje.

Skupština Grčke je u četvrtak odobrila hitan zakon o otpisu duga, o čemu je odluka 17 članica evrozone doneta ove nedelje, uz paket pomoći od 130 milijardi evra.

Čarls Dalara, viši bankar koji je vodio pregovore sa Grčkom o zameni obveznica, rekao je da će sporazum dati Grčkoj dragoceno vreme za sprovođenje dugoročne reforme potrebne za stabilizaciju privrede.

"To obuhvata do sada neviđeno smanjenje duga i razmenu duga, smanjujući dug  Grčke za više od 100 milijardi evra, približno za 50 odsto bruto-domaćeg prizvoda Grčke", rekao je Dalara u saopštenju na sastanku Grupe 20 ministara finansija i guvernera centralnih banaka u Meksiko Sitiju.

"Zajedno sa koncesionalnim kamatnim stopama uz uštedu do 90 milijardi evra, i uz dospeća reprogramiranog duga do 30 godina, ovaj sporazum sa privatnim poveriocima treba da Grčkoj da mnogo daha da sprovede izazovan program ekonomske reforme ka kojem je krenula uz snažnu podršku zone evra".

Bez dogovora, Grčka ne bi idućeg meseca mogla da plati dugove i verovatno bi bila prinuđena da napusti evro što bi potreslo čitavu Evropu i svetsko finansijsko tržište.

Grčka je od maja 2010. preživljavala na prvobitnih 110 milijardi dolara kreditne međunarodne pomoći drugih zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda, od kojih je do sada primila 73 milijarde evra.

Premijer Lukas Papadimos, bivši centralni bankar Grčke i EU, obećao je da će hitne propise, potrebne za nove mere štednje, progurati do 29. februara - pred samit Evropske uniji čiji se lideri sastaju dan kasnije.

Grčki sindikati pridružili su se sve-evropskom protestu protiv ekonomske štednje, zakazanom takođe za 29. februar, uz obustave rada i marš ka Skupštini Grčke.

Estonija je najnovija među zemljama evrozone koje su podržale nov sporazum o pomoći Grčkoj - njeni poslanici su glasali sa 56-32 za dodatno finansiranje.

Donji dom Parlamenta Nemačke o paketu glasa u ponedeljak.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble je u pismu pozvao poslanike da podrže nov paket za pomoć Grčkoj i upozorio: "Moguće je da ovo neće biti poslednji put da nemački Bundestag mora da se bavi finansijskom pomoći Grčkoj".