On je istakao da su tokom 2009. kapitalni prilivi, posebno strane direktne investicije bile veće od tekućeg platnog deficita, što je dovelo do rasta deviznih rezervi i da nije trebalo da se troše pare od MMF-a u potpunosti.

Jelašić na skupu o novom modelu privrednog rasta u Beograskoj bankarskoj akademiji istakao da je održivost rasta BDP-a bez narušavanja socijalne kohezije moguća kroz povećanje izvozne strategije.

Jelašić je podsetio i da je od 2001. po osnovu stranih direktnih investicija i kredita u zemlju ušlo 30 milijardi evra, a najveći deo investicija bio je u nerazmenjiva dobra, odnosno finansijske usluge, trgovinu i nekretnine, na čemu se bazirao rast BDP-a, standard građana, ali i visok spoljnotrgovinski i platni deficit.

Prema njegovim rečima, od 2002. do 2010. rast industrije i građevinarstva bio je samo 6,1 odsto, dok je rast BDP-a iznosio 37 odsto. U istom perodu finansijske usluge, nekretnine i trgovina učestvovali su u BDP-u sa 75,4 odsto.

"Uoči krize 2007. i 2008. smo trošili jednu četvrtinu više nego što smo proizveli i u tom smislu problematična je stabilnost izvora, pošto su prilivi od investicija jednokratni, a zaduživanje zavisi od spremnosti i uslova investitora da daju novac", kazao je Jelašić.