Tužilac Čester Stemp zatražio je od sudskog veća da Đorđevića proglasi krivim po svim tačkama optužnice, koja mu na teret stavlja prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999.

Stemp nije predložio kaznu, rekavši da odluku o tome ostavlja sudijama.

Tužilac je naglasio da je Javna bezbednost MUP-a Srbije, čiji je načelnik Đorđević bio u kritično vreme, odigrao ključnu ulogu u sprovođenju zajedničkog zločinačkog poduhvata koje su u cilju progona Albanaca sa Kosova osmislile vlasti u Beogradu.

"Pošto je propustilo da nađe rešenje za nenasilni albanski separatizam, vođstvo Jugoslavije i Srbije upustilo se u sprovođenje plana za promenu etničke ravnoteže na Kosovu, u kom su učestvovale vlasti, vojska i policija. To je bilo nemoguće učiniti bez primene kriminalnih sredstava, odnosno bez progona Albanaca", rekao je zastupnik optužbe.

Usledila je, po Stempovim rečima, sistematska kampanja nasilja i terora, tokom koje je proterano 850.000 Albanaca, a hiljade su ubijene. Albanskim civilima pri proterivanju van zemlje, srpske snage, najčešće policija, oduzimale su dokumenta, kuće su im uništavane, a muškarci su odvođeni na stranu i streljani.

Isti obrazac ponavljao se širom Kosova, što je dokaz da zločini nad Albancima nisu bili izolovani i pojedinačni incidenti, kako je tokom suđenja tvrdila Đorđevićeva odbrana, nego deo plana, naznačio je tužilac.

Kao dokaz da je zločinački plan postojao, te da je Đorđević svesno i dobrovoljno učestvovao u njegovom sprovođenju, Stemp je naveo operaciju prebacivanja više od 800 tela Albanaca ubijenih na Kosovu u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.

Po tužiocu, bio je to pokušaj da se zločini prikriju, a visoko pozicionirani zvaničnici koji su transport organizovali time su postali umešani u višestruka ubistva za koja su morali znati i u vreme počinjenja.

Ključnu ulogu u tom poslu odigrali su Đorđević i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković. U izjavi na početku sudjenja, Đorđević nije negirao da je organizovao prebacivanje leševa sa Kosova, tvrdeći da je to učinio po naredjenju Stojiljkovića, posle njegovih pretnji. Stemp je danas odbacio tu tvrdnju, navodeći da dokazi pokazuju da su Đorđević i Stojiljković radili u istom cilju.

"Uudruženi zločinački poduhvat nije mogao biti sproveden bez policije, a delovanje Vlastimira Đorđevića u to vreme pokazuje da je on bio učesnik u tom poduhvatu, pomažući i podržavajući počinioce zločina", kazao je Stemp.

Đorđević je naoružavao srpske civile, koordinisao policijske operacije i dozvolio upotrebu paravojnih formacija poput Škorpiona na Kosovu, u okviru rezervnog sastava MUP-a Srbije. Škorpioni su krajem marta 1999. u Podujevu ubili 19 žena i dece, a ubrzo su, uprkos tome, vraćeni na Kosovo, podsetio je tužilac.

Završnu reč na suđenju sutra pre podne izložiće odbrana.

Suđenje je počelo krajem januara prošle godine, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru.

Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom je izjavio da nije kriv za zločine za koje je optužen.