"Problem denacionalizacije najlakše bi mogao da se reši vraćanjem građevinskog, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, koje čini 97 odsto oduzete imovine koju potražuju bivši vlasnici, a to je svega 1,5 odsto zemljišta koje je u vlasništvu države", rekao je na konferenciji za novinare koordinator Mreže Mile Antić.

Direkcija za imovinu Srbije nema, prema njegovim rečima, nema precizne podatke o državnoj svojini.

"Na osnovu podataka do kojih je od zvaničnih institucija došla Mreža, ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu su 388.084 hektara, dok Direkcija ima evidenciju o samo 129.276 hektara, a još veće su razlike kad se radi o podacima za šumsko zemljište", naveo je Antić.

Odlaganje donošenja zakona o restituciji motivisano je, kako je saopštila Mreža, "interesom pojedinaca na vlasti da nepopisanu državnu imovinu pokloni svojim tajkunima, primenjujući novi Zakon o planiranju i izgradnji".

Vlast, prema rečima Vojina Kuzmanovića, koordinatora Mreže za Braničevski okrug, manipuliše građanima iznoseći podatke da bi za vraćanje oduzete imovine bilo potrebno oko 200 milijardi evra.

"U Srbiji ne postoji kriterijum prema kojima bi se odredila tržišna vrednost oduzete imovine, ali je ona desetinama puta manja nego što to pokušavaju da predstave ljudi u vlasti", rekao je Antić.

On je dodao da je čekanje odluke Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o vraćanju crkvene imovine samo izgovor za odlaganje ili potpuno izbegavanje restitucije građana.

Oduzetu imovinu je pre 2006. godine prijavilo oko 150.000 građana, a na osnovu njihovih prijava procenjivano je da bi za obeštećenje, pored imovine koje bi mogla da se vrati u naturi, bilo potrebno oko četiri milijarde evra.

Vlada Srbije je nekoliko puta najavljivala usvajanje zakona o restituciji, ali još nije utvrđen ni nacrt tog dokumenta.