Direktor u Centru za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović je rekao, govoreći na okruglom stolu "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" koji je organizovala Novinska agencija Tanjug, da država više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, jer je sve vredno rasprodato u privatizacijama.

"Država nema imovinu koja je nacionalizovana i koju je moguće denacionalizovati", rekao je Mijatović, objašnjavajući da je ceo stambeni fond privatizovan 90-tih godina, da su preduzeća i "sve što je vredelo" takođe privatizovano, kao i najvrednija stvar - gradsko građevinsko zemljište.

"Ono što se može naturalno vratiti, odnosno što se moglo nekada vratiti, a što je nacionalizovano, toga više nema", kazao je Mijatović, dodajući da država ima drugu imovinu, koju može po načelu realne restitucije da vrati, ali da je problem što se ne zna kolika je ta imovina.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić odbacio je primedbu da država više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, ali se složio da je "problematičan" popis državne imovine.

Antić je kazao da "ne stoji priča da je privatizacijom sve otišlo", navodeći, što se tiče građevinskog zemljišta, da su njegovi najveći korisnici javna preduzeća i povlašćeni pojedinci koji su u postupcima privatizacije uzurpirali to zemljište.

Prema njegovim recima, nije sporan popis imovine koju bivši vlasnici potražuju, već popis državne imovine, a kao primer naveo da je u Republičkoj direkciji za imovinu popisano 137.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a da stari vlasnici potražuju 300.000 hektara.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da u zakonu o restituciji "ne sme i neće biti misterija", te da će posle njegovog donošenja, kao i zakona o javnoj svojini, napokon biti poznata imovina i ko njom raspolaže.

Na primedbu Mijatovića da je u sumu od 200 milijardi dinara, namenjenu finansijskom obeštećenju starim vlasnicima trebalo da bude ukalkulisana inflacija, kao i kamatna stopa, Đelić je rekao da je zahtev Međunarodnog monetarnog fonda bio da se utvrdi fiksna suma i da bi bilo štetno da Srbija daje ostavlja otvoren prostor nekoj obavezi za koju se ne zna obim.

Đelić smatra da će u budžetu biti dovoljno novca za obeštećenje starih vlasnika, budući da će prestanak isplate stare devizne štednje otvoriti budžetski prostor za tu namenu.

Predsednik Radne grupe za izradu zakona o restituciji Goran Radosavljević istakao je da će zakonom biti propisana obaveza vraćanja oduzete imovine, kao i da će se svima koji uzurpiraju ili imaju nameru da uzurpiraju zemljište to zabraniti jer će biti predmet restitucije.

Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Radosavljević je naveo da je za državu relevantna evidencija Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koja kaže da u Srbiji postoji blizu 400.000 hektara takvog zemljišta, koje će apsolutno biti predmet restitucije, osim u slučajevima koji su izuzeti zakonom.

Radosavljević je kazao da će još neke sugestije koje su se čule u dosadašnjoj javnoj raspravi biti prihvaćene, poput mogućnosti da država u nekoj meri apsorbuje troškove prijavljivanja za povraćaj imovine, poput administrativnih troškova, kao i u vezi institucije koja treba da se bavi restitucijom, poput primedbe da ona treba odmah da počne sa radom.