Đelić je novinarima u hotelu Hajat rekao da je Srbija uradila sve što je bilo potrebno, da je rešila pitanje Haškog tribunala, ispunila Akcioni plan i bila faktor regionalne stabilnosti.

On je dodao da je Srbija pokazala da je opredeljena za dijalog i mir, čak i nakon jednostranih poteza Prištine i nekih delova međunarodne zajednice na severu Kosova.

Đelić je potvrdio da je zbog dešavanja na severu Kosova podrška građana Srbije za članstvo u EU 46 odsto, što je najniža podrška od 5. oktoba 2000. godine, i dodao da to predstavlja veliko upozorenje za evropske partnere Srbije.

"Ukoliko žele da imaju proevropsku politiku u Srbiji, mora postojati i pozitivna evropska agenda", rekao je Đelić i dodao da je evroskepticizam posledica jednostanih akcija na severu Kosova.

On je, međutim, dodao da Srbija ne treba da odustane od evropskog puta i da to pitanje nije vezano za simpatije nego za interese države.

Đelić je rekao da Srbija i njeno rukovodstvo neće prihvatiti uslove koji su u suprotnosti sa nacionalnim interesima, ali nije želeo da precizira koja je to "crvena linija" do koje će Srbija ići.

Govoreći o nezadovoljstvu Mađarske zbog nekih odredaba zakona o restituciji, Đelić je rekao da je Srbija protiv kolektivne krivice ali da ne želi da zaboravi ko je u Drugom svetskom ratu bio protiv fašizma.

On je ocenio da pitanje restitucije nije bilateralno pitanje Srbije i Mađarske i da zato to ne treba da postane ni evropsko pitanje.

Đelić je rekao da Mađarska godinama podržava proširenje EU na zapadni Balkan i da jedna stvar ne može da uruši dobre odnose dve države.

On je podsetio da je mađarski ministar spoljnih poslova nedavno rekao da to nije bilateralno pitanje dve zemlje.

Đelić je dodao da će vlasti u Srbiji nastaviti dijalog sa mađarskom manjinom kako bi im objasnili da to nije pitanje kolektivne krivice, ali i da u sadašnjem sazivu parlamenta nema većine potrebne da se taj zakon menja.