Prema rečima Svetlane Tolmačeve, predsednice Izvršnog odbora ProCredit banke, od zajma koji se realizuje preko KfW-a, 30 miliona evra obezbedila je nemačka Vlada, dok je 10 miliona evra iz fondova Evropske unije.

Oba kreditna aranžmana su namenjena projektima koji podižu energetsku efikasnost i odobravanje zajma će, osim novčanog dela podrazumevati procenu projekta i njegove efekte, takozvanu studiju izvodljivosti.

„Kolika će biti kamatna stopa još nismo precizirali, ali unapred mogu reći da je ona nešto povoljnija od trenutnih kredita koje imamo za istu namenu. Reč je o dugoročnim kreditima, najmanje na pet godina. Postoji grejs period koji će se odobravati u zavisnosti od konkretnih ulaganja, odnosno procene kad investicija postaje isplativa. Takođe, četvrtina sume kredita koje je obezbedila Evropska unija, će biti beskamatni“, kazala je Tolmačeva za emg.rs dodajući kako će zajmovi biti dostupni i domaćinstvima koja su zainteresovana da izoluju svoje kuće, nabave nova vrata i prozore, sisteme grejanja i hlađenja odnosno urade sve što bi ima smanjilo račune za grejanje i struju.

Nemačka razvojna banka (KfW) ove godine je odobrila 126 miliona evra zajmova za unapređenje energetske efikasnosti, elektrane, kao i vodosnabdevanje u šest gradova Srbije.

Kako za emg.rs kaže Roland Siler, potpredsednik te finansijske institucije, srpska preduzeća, pristisnuta krizom i problemima sa likvidnošću nisu trenutno preterano zainteresovana za zajmove za podizanje energetske efikasnosti, međutim takva ulaganja će ubuduće biti neophodna.

„Kako se Srbija bude približavala Evropskoj uniji, cena energije će rasti. Pritom u kući 40 do 50 odsto energije odlazi na grejanje. Troškovi izolacije kuće u Srbiji su trenutno deseti deo istih troškova u Nemačkoj. Imajući u vidu da je u regionu Srbija najneefikasniji potrošač struje i znajući da će cena energije rasti, postoji prostor za ulaganja za domaćinstva, ali i firme, jer je nova oprema u preduzeću trećinu pa i više štedljivija od starih mašina“, kaže Siler.