Od Nove godine u Hrvatskoj neće važiti i poslednje ograničenje za kapitalne transakcije, koje propisuje Hrvatska narodna banka, pa će građani te države moći da otvaraju rezidencijalne račune u bilo kojoj zemlji, uključujući Srbiju.

Veliku navalu hrvatskih štediša, ipak, ne treba očekivati, kažu srpski bankari za novi broj Ekonom:easta. Petar Grujić iz Volksbank kaže da ne veruje da su dva procentna poena dovoljna da nateraju inostrane štediše da doputuju do Srbije. Naime, da bi oročili pare u Srbiji, građani Hrvatske morali bi da doputuju do neke od ovdašnjih banaka i da lično otvore račun i deponuju novac. Grujić kaže da bi štediša iz susedstva bilo više kad bi procedura bila jednostavnija.

Živojin Savić iz Komercijalne banke kaže da su „glavni stranci“ koji u Srbiji oročavaju depozite gastarbajteri. „Kod nas kamata ide i do 7,5 odsto, u glavnim hrvatskim bankama je oko tri odsto, ali je pitanje štednje psihološko, da li da ulože u Srbiju. Teško je prognozirati koliko će se sliti kuna, ali ne verujem značajno, barem ne odmah sledeće godine“, kaže Savić.

Zoran Stojaković iz Alpha bank veruje da bi poslovnice banaka u Vojvodini mogle da profitiraju. „Sigurno da po tom osnovu mogu da se povećaju depoziti u domaćim bankama. Imamo dovoljno stimulativne uslove i ne pripremamo posebne za inostrane štediše“, kaže on.

Sličnog su mišljenja i njihove hrvatske kolege. Iz zagrebačke Raiffeisen banke kažu kako mera ne bi trebalo da utiče na prekogranični odliv štednje, delom zbog atraktivnih prinosa na hrvatskom finansijskom sistemu, ali i zbog činjenice da je hrvatski bankarski sistem stabilan. U banci ne očekuju ni odliv štednje u države s višim kamatnim stopama na štednju, budući da na takvu odluku ne utiče isključivo visina prinosa, već i poverenje štediša u određen bankarski sistem.

Hrvatski građani, s druge strane, ne dele u celosti stav bankara. Oni su potvrdili da su za sad nedovoljno informisani o mogućnostima štednje u Srbiji. Sandra K. iz Osjeka, međutim, osim neinformisanosti ne vidi drugi razlog zašto ne bi štedela u Srbiji.

I jedan ugledni mladi zagrebački galerista kaže da bi štedeo u Srbiji. „Ako je reč o primamljivoj kamatnoj stopi i adekvatnoj sigurnosti ulaganja, svakako je Srbija, kao i bilo koji bankarski sistem u kom posluju velike međunarodne banke, dovoljno sigurna za ulaganje“, rekao je on.