U Zavodu za izradu novčanica u Topčideru počela je izrada idejnog rešenja novčanice od dve hiljade dinara. Na novoj banknoti biće lik Milutina Milankovića, našeg poznatog naučnika, a njeno puštanje u opticaj može se očekivati tokom iduće godine. Kada će to tačno biti, to precizno nije juče mogao da potvrdi ni generalni direktor Zavoda za izradu novčanica (ZIN) Ljubiša Vuletić, jer, kako reče, mnogo toga ne zavisi od njih kao „proizvođača”, već i naručioca posla – Sektora za poslove trezora NBS, a potom i od odluke guvernera NBS – da pismenim putem odobri štampanje nove novčanice.

Dvohiljadarka je trenutno još u fazi idejnog rešenja. Stručnjaci ZIN-a pripremiće dve do tri verzije. Posao s pripremom rešenja mogao bi se ubrzati, s obzirom na dobru opremljenost ZIN-a, ali suština nije u brzini, već u kvalitetu izrade. Od trenutka davanja naloga za štampu, te i sličnih novčanica, pa do njene pojave u opticaju prođe oko šest meseci. Može i duže. Kada se sve završi čeka se dobra prilika za njenu pojavu.

U ZIN-u tvrde da odluka o tome kada će se zaista novčanica i pojaviti zavisi presudno od odluke guvernera. Problem, kaže Vuletić, nije u tome da li će izabrani lik gledati levo ili desno, već kako da se ta novčanica što bolje i efektnije zaštiti. Dizajneri su u punom zamahu. Ranije se taj posao radio ručno, a danas dizajnerima ZIN-a na raspolaganju su moćni i sofisticirani kompjuterski alati.

Odluku o tome koji će od predloga biti usvojen donosi lično guverner.

Paralelno sa izradom idejnog rešenja za dvohiljadarku stručnjaci rade i na njenoj zaštiti. Što je novčanica veće nominalne vrednosti i njena zaštita od falsifikovanja mora biti bolja. Manje vredne banknote nisu atraktivne za falsifikatore. U tom poslu je veoma važna saradnja sa fabrikom papira iz koje dolazi hartija za štampanje novčanica. Da bi ona napravili papir, recimo, sa vodenim znakom, koji je najpouzdanija zaštita novčanica, i fabrika papira mora da napravi svoj alat u saradnji sa dizajnerima. Prave se mnoge probe, analize... sve dok se ne dođe do konačnog rešenja.

S tim rešenjem za novčanicu od dve hiljade još će se, po svemu sudeći, pričekati. Dotle će se znati i njen „tiraž” koji se donosi u skladu s novčanom politikom i apoenskom strukturom koja već postoji. Taj apoen je svojevremeno preskočen pa je posle hiljadarke odmah odštampana petohiljadarka. Sada se pojavila potreba za novčanicom te vrednosti da bi se popunila praznina između te dve najvrednije novčanice od kojih je hiljadarka najbrojnija i po „tiražu”, ali i vrednosti.

Kada se hiljadarka pojavila 2003. godine bila je sasvim dovoljna, čak i prevelika za naše ovdašnje ekonomske i platežne prilike. Evro je tada bio 60 dinara. Danas je evro bezmalo 110 dinara i hiljadarka vredi manje od deset evra. Novčanica dvostruko veće vrednosti treba da popuni tu prazninu do petohiljadarke.

U ZIN-u se upravo pripremaju da raspišu i tender za trogodišnju nabavku papira, koji, takođe, spada u sistem javnih nabavki, ali na koji ne može da se javi baš svako. Hartija se proizvodi od najfinijeg pamuka. Cena mu je sedam do osam evra po kilogramu. Papir se nabavlja od nekoliko veoma specijalizovanih fabrika u Evropi.

   

Ko je Milanković

Milutin Milanković rođen je 28. maja 1879. u Dalju (Hrvatska). Školovao se u Beču. Umesto inženjerske prakse i građevinarstva, započeo je profesorsku karijeru na Beogradskom univerzitetu 1909. Milanković je po profesiji bio građevinac, ali i astronom, matematičar, geofizičar i iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Njegovo delo „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba” predstavlja najznačajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku, a proračun, količine osunčavanja i srednje godišnje temperature Marsove površine i donjeg sloja njegove atmosfere, dokazan je u kasnijim kosmičkim istraživanjima, ali najvažnije je bilo to da su se Milankovićevi proračuni pokazali potpuno ispravnim.

Milanković je uradio do sada najprecizniji kalendar. Njegov kalendar treba korigovati tek posle 28.800 godina, ali, nažalost, do danas, iako je u suštini prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu, nikada nije zaživeo.

Američka NASA ga je svrstala među deset najznačajnijih naučnika modernog doba.

Umro je 12. decembra 1958. godine.