On je, na Desetom kongresu malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji, koji je održan u "Sava" centru, rekao da je u Evropskoj uniji broj radnih mesta smanjen za trećinu u odnosu na period od 2002. do 2008. godine.

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj podsetio je da sektor malih i srednjih preduzeća ima dominatnu ulogu u ukupnom privrednom razvoju zemlje.

"U ukupnom broju preduzeća, MSP sektor učestvuje sa 99,8 odsto, zapošljava 66,7 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru, odnosno 42,3 odsto ukupno zaposlenih", rekao je Eždenci i podsetio da je u malim i srednjim preduzećima zaposleno 842.540 radnika.

Prema njegovim rečima, ta preduzeća ostvaruju 50,5 odsto izvoza i 60,9 odsto uvoza. Više od 50 odsto takvih firmi obavlja delatnost u dva sektora - prerađivačkoj industriji (17,2 odsto) i trgovini na veliko i malo (34,4 procenta).

Eždenci je naglasio da su u Srbiji prisutne velike disproporcije u geografskoj raspoređenosti malih i srednjih preduzeća, jer većina posluje u Beogradu i Južno-bačkom okrugu.

Osim toga, firme se suočavaju sa ozbiljnim teškoćama na lokalnom nivou, jer opštinske samouprave, povećavanjem određenih taksi, opterećuju njihovo poslovanje.

Postoje mesta u kojima između 10 i 11 odsto prihoda firme odlazi na plaćanje firmarine, ukazao je Eždenci i kao primer gradova u kojima se plaćaju visoke firmraine naveo Bor, Leskovac i Negotin.

Eždenci je naveo da su preduzetnici kao uporno prisutne probleme identifikovali nedostatak sredstava za održavanje likvidnosti i finansiranje izvoza, administrativne prepreke, nedostatak kvalifikovane radne snage, nedostatak informacija o tržistima, neusklađenost sa standardima i nepoznavanje tehnoloških inovacija.

On je rekao da, i pored svih teškoća, mesta za optimizma ima, jer je anketa 3.000 malih i srednijih preduzeća, sprovedana u julu ove godine, pokazala da više od polovine njih planira nove investicije u naredne tri godine.

Najveći deo ulaganja odnosi se na ulaganja u opremu, a od ukupnog broja anketiranih preduzetnika, 57 osto smatra da uspešno posluje, oko 37 odsto planira proširenje poslova, a većina firmi planira i da angažuje stručnjake za promociju, istraživanje tržišta i poslovno povezivanje.

Eždenci je podsetio da je, prema do sada sprovedenim istraživanjima i anketama, prosečan preduzetnik u Srbiji srednje obrazovan, potiče iz radničke porodice, imao je manje od 35 godina kada je započeo biznis, početni kapital mu je bila lična ušteđevina, radi u proseku više od 40 sati nedeljno, smatra da je prosečno uspesan i ocenjuje da će u naredne tri godine ili proširiti delatnost ili se zadržati na istom nivou.

Rešiti problem nepostojanja granskih kolektivnih ugovora

Pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović Katić izjavila je danas da u Srbiji trenutno nije potpisan nijedan kolektivni ugovor na nivou privredne grane, ili delatnosti, ocenjujući da je neophodno da se u narednom periodu reši taj problem i da su za to potrebni jaki sindikati, kao i jaki poslodavci.

Ona je na Desetom kongresu malih i srednjih preduzeća, koji je danas održan u "Sava" centru, podsetila da su kolektivni ugovori potpisani samo u javnim službama (zdravstvo, kultura, državna uprava), odnosno tamo gde je Vlada jedna od strana potpisnica.

Bukumirović je ukazala da je potrebno unaprediti socijalno i kolektivno pregovaranje ne samo na republičkom, već i na lokalnom nivou, podsećajući da u 18 gradova u Srbiji već postoje formirani Socijalno-ekonomski saveti, ali da nisu angažovani u dovoljnoj meri.

Takođe, prema njenoj oceni, potrebno je, kao u javnom sektoru, i u privatnom podstaći učešće sindikata u organima upravljanja.

Bukumirović je ukazala da se privreda Srbije suočava sa brojnim teškoćama, koje nisu posledica samo svetske ekonomske krize, već i izvornih problema, pre svega, dugotrajnog procesa tranzicije i privatizacije firmi u Srbiji.

"To što je oko 25,6 odsto ugovora o kupoprodaji preduzeća poništeno, ukazuje na slabost poslodavaca, ali i na slabosti zaposlenih i njihovih potencijala", rekla je Bukumirović-Katić.

"Potrebno je imati minimum zajedničkih interesa", naglasila je ona, ukazujući da inicijativa treba da dolazi od svih koji učestvuju u tripartitnom dijalogu - vlade, koja treba da podsticajnim merama privlači investitore, ali i sindikata i poslodavaca, koji treba da pronađu pravi modus delovanja.

"Godinama unazad se u Srbiji odnos odvija na jedan način. Ne želim da kritikujem, ali zaposleni misle da imaju određena stečena prava i u tom smislu mislim da se jako sporo menjamo, dok sa druge strane, najveći broj poslodavaca ima problem nedostatka sredstava i ne mogu izaći u susret zahtevima sindikata", ukazala je ona.

Bukumirović kaže da država treba da prepozna sektore u koje treba više ulagati i koji imaju potencijala da otvore nova radna mesta, ocenjujući da ulaganja u infrastrukturne projekte jeste jedno od rešenja u narednom periodu.