Taj novac EPS planira da, kako je rekao Mitrović, obezbedi iz „realne cene električne energije“, od čega je planiran prihod od 3,4 milijarde evra, zatim 3,8 milijardi evra od međunarodnih kredita, kao i od strateških partnera, od čega bi trebalo da bude obezbeđeno 1,8 milijardi evra. Ostali izvori treba da obezbede oko 200 miliona evra

„Najveći deo sredstava obezbeđen je iz prihoda, 13 odsto iz kredita, a svega pet odsto iz donacija. Međutim, neadekvatna dinamika korekcije cena električne energije, značajno odlaže realizaciju neophodnih razvojnih projekata. Iako više od 20 godina u Srbiji nije izgrađena nijedna nova elektrana, EPS već godinama funkcioniše zahvaljujući tome što je, u vreme poslednjeg velikog investicionog ciklusa, primenjivao najsavremenija tehničko-tehnološka rešenja. Takvu praksu smo nastavili i od 2001. do 2009. godine, kada su realizovane investicije u vrednosti oko 1,3 milijarde evra. Ovi kapaciteti, koji poslednjih godina beleže rekordne proizvodnje, stari su više od 30 godina“, rekao je Mitrović.

Nove velike investicije su, kako je rečeno, potrebne jer se do 2025. godine očekuje porast potrošnje električne energije za više od 20 odsto, a izuzetno strogi obavezujući propisi u oblasti zaštite životne sredine zahtevaju investicije od najmanje milijardu evra. U obnovljive izvore EPS namerava da investira pola milijarde evra, u održavanje postojećih performansi sistema oko 4 milijarde. Na revitalizaciju i zamenu kopova otići će oko 1,5 milijardi, a u revitalizaciju termoelektrana oko 1,3 milijarde evra. U modernizaciju elektrodistributivne mreže i instaliranje najsavremenije merne opreme biće utrošeno oko 700 miliona evra, a u revitalizaciju hidroelektrana oko 400 miliona.

Ukoliko se u najkraćem mogućem roku ne pokrenu neophodne investicije, pre svega novcem od prodaje električne energije, izvesno je da će Srbija vrlo brzo postati veliki uvoznik, kao što je bila pre desetak godina. U tom slučaju, postoji realna opasnost da postojeća infrastuktura neće moći da izdrži toliki uvoz električne energije.

Direktor za strategiju i investicije EPS-a Aleksandar Jakovljević podsetio je da je EPS već rapisao tendere za izgradnju novih termoelektrana - "TENT B3", "Kolubara B" i "Termoelektranu - toplanu Novi Sad", kao i tovaranje novog kopa Radljevo i da je vrednost tih investicija tri milijarde evra.

On je rekao i da su u hidroenergetskom sektoru planirani i započeti projekti - izgradnja hidroelektrana na Ibru u saradnji sa italijanskim parnetrima, hidrolektrana na srednjoj Drini u saradnji sa italijanskim i partnerima iz Republike Srpske, kao i izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini, Velikoj Moravi a razmatra se i izgradnja reverzibilne hidroelektrane "Derdap 3" u saradanji sa nemačkim partnerima.

Govoreći o učešću Srbije u izgradnji nuklearne elektrane Belene Jakovljević je rekao da bi pre donošenja odluke trebalo da budu sprovedene odgovarajuće analize i pripreme koje će pokazati opravdanost učešća u tom projektu.

On je istakao da rukovodstvo EPS-a još uvek nema sve potrebne informacije o tom projektu i da se u narednom peridu očekuje više podataka o tome.

Jakovljević je ukazao na važnost tog regionalnog projekta koji treba da bude kapaciteta 2000 megavata i koji će, prema njegovim rečima, uticati na uslove na tržistu električne energije posle njegovog otvaranja 2013. godine.