Kriza na neki način prolazi, ali bankarski sektor mora da se bori sa ostacima posledica krize koja se odrazila na privredu, rekla je ona. Zbog toga će privreda i stanovništvo, u skladu s makroekonomskim dešavanjima i projekcijama, morati s bankarskim sektorom da naprave dogovore o načinu servisiranja kreditnih obaveza, kaže ona.

"Bankarski sektor pokušava da podrži privredu i pomogne kroz restrukturiranje kredita i razgovore s klijentima, da bi se napravila takva atmosfera da klijent nema pritisak da mora vrati kredit u roku zacrtanom pre nekoliko godina", rekla je ona.

Draginja Đurića je navela da se to radi kako bi klijent mogao normalno da poslovno funcioniše i servisira kredite u skladu s novim planom otplate i istakla da je na celom bankarskom sektoru da omogući pokretanje kreditne aktivnosti.

"Tu pre svega mislim na aktiviranje kompanija u izvozu, što je u skladu i sa strateškim planom Banca Intesa za narednih 10 godina, mislim pre svega na nov model rasta", rekla je Draginja Đurićeva, koja je i predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije.

Kako je dodala, banke sa stanovništvom moraju sarađivati drugačije nego pre krize, u skladu s kretanjima kursa, inflacije i radnih mesta.

Ona je ocenila da je kašnjenje u vraćanju kredita veće nego prošle godine, ali je istakla da ne očekuje drastično povećanje docnje u Srbiji nego u zemljama regiona. "Intesa ima manju stopu loših kredita u odnosu na ceo bankarski sektor, ali se aktivnost svake banke, pored redovnog kontakta oko poslovne aktivnosti, mora koncentrisati i na vođene računa o tome da se nivo loših kredita ne povećava", rekla je ona novinarima iz Srbije
u predstavništvu Banca Inteza Sanpaolo u Londonu.