U posmatranom periodu, ukupni rashodi su povećani za 31,9 odsto, dok su ukupni prihodi povećani za 9,5 procenata, što je imalo za posledicu smanjenje učešća dobitka pre oporezivanja u ukupnim prihodima sa 21,1 na 4,9 odsto, navedeno je u izveštaju NBS.

Najveći deo plasmana po osnovu finansijskog lizinga odobren je pravnim licima - 87,4 odsto, dok su fizička lica u ukupnim plasmanima učestvovala sa 5,9, a preduzetnici sa 4,6 odsto.

Na kraju trećeg kvartala 2010. godine, kao i na kraju 2009. godine, strukturu plasmana prema predmetu lizinga karakterisalo je visoko učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa, koje je iznosilo 38,1 odsto.

U odnosu na 2009. godinu, učešće finansiranja putničkih vozila se povećalo sa 22,2 na 25,1 odsto, a proizvodnih mašina sa 11,4 na 13 procenata, dok se smanjilo učešće finansiranja poljoprivredne opreme i ostalih predmeta lizinga.

Što se tiče sektorske strukture, najznačajnije učešće imali su sektori saobraćaja, skladištenja, informisanja i komunikacija, a slede sektor trgovine i sektor prerađivačke industrije sa sektorima rudarstva i snabdevanja vodom.

Učešće sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva se u 2010. godini smanjilo sa 13 na 7,6 odsto, dok je učešće ostalih sektora pojedinačno manje od 10 odsto.

Davaoci lizinga su na dan 30. septembra 2010. godine ostvarili bilansnu sumu u iznosu od 111,9 milijardi dinara, što predstavlja 4,64 odsto bilansne sume bankarskog sektora.

Bilansna suma davalaca lizinga na taj dan, u odnosu na 31. decembar 2009. godine, bila je veća za 0,6 odsto, dok je u istom periodu bilansna suma bankarskog sektora uvećana za 11,6 procenata.

Redosled davalaca lizinga prema tržišnom učešću se na kraju trećeg kvartala 2010. godine malo izmenio u odnosu na kraj 2009. Prva tri davaoca lizinga - "Hipo Alpe Adrija lizing", "Rajfajzen lizing" i "NLB lizing" su i u 2010. godini zadržali vodeće pozicije, a njihovo tržišno učešće od 54,3 odsto veće je od tržišnog učešća svih ostalih davalaca lizinga.

Ukupan broj zaposlenih u sektoru finansijskog lizinga se iz godine u godinu povećavao, da bi u 2009. godini počeo da se smanjuje, što se nastavilo i u toku 2010. godine.

Na kraju trećeg kvartala 2010. godine broj zaposlenih je iznosio 478, a prosečan broj zaposlenih po jednom davaocu lizinga je iznosio oko 28.

Kada se radi o vlasništvu, ukupno 11 davalaca lizinga je u stopostotnom ili većinskom vlasništvu stranih pravnih lica, u stopostotnom ili većinskom vlasništvu domaćih lica je pet davalaca lizinga, a u vlasništvu domaće banke sa stranim kapitalom i stranog pravnog lica, sa po 50 odsto učešća u kapitalu, je jedan davalac lizinga.