Kako se navodi u izveštaju o šestoj reviziji aranžmana Srbije sa MMF-om (www.imf.org), Srbija se u poređenju s državama u regionu oporavlja sporim, ali stabilnim tempom, a spoljni rizici su povišeni zbog trgovinskog deficita i slabijeg priliva stranog kapitala.

MMF je ocenio da ključni izazov postaje obuzdavanje inflacije, koja je zbog rasta cena hrane i slabljenja dinara, premašila planirani okvir od između četiri i osam odsto.

Kako se navodi, Narodna banka Srbije (NBS) je primereno pooštrila monetarnu politiku da bi smanjila inflaciju, a biće potrebna i dodatna pooštravanja monetarne politike zbog rasta inflacionih rizika.

Fond je ocenio i da će Srbija morati da uloži napor kako bi budžetski deficit u 2011. godini zadržala na planiranih oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog rasta pritisaka da se poveća potrošnja u predizbornom periodu.

Plan Vlade Srbije da novac od privatizacije Telekoma upotrebi za finansiranje deficita predstavlja mudru odluku, ocenio je MMF.

Navodi se i da je bankarski sektor Srbije stabilan, visoko likvidan i sposoban da apsorbuje kreditne rizike izazvane pogoršanim poslovim rezultatima preduzeća.

MMF je ocenio i da je dobra odluka srpskih vlasti da se postepeno povuku iz programa subvencionisanog kreditiranja privrede i građana.

"Ti programi su pomogli da se u vreme krize podupre domaća tražnja, ali da u vreme kada je započet oporavak i normalizovano kreditno tržište, troškovi subvencionisanja kredita značajno nadmašuju moguću korist", naveo je Fond.

Reforma srpskog penzijskog sistema, ističe se, predstavlja "korak u pravom smeru", ali će biti potrebne dalje reforme da bi se povećala starosna granica za odlazak u penziju.

Međunarodni monetarni fond ocenio da spor tempo primene strukturnih reformi za prelazak model rasta zasnovanog na izvozu i investicijama predstavlja "usko grlo" za Srbiju.

Kreditni aranžman Srbije i MMF-a u vrednosti oko tri milijarde evra ugovoren je sredinom maja 2009. i završava se u aprilu 2011. godine.